Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 4 , Statistika rođenja, venčanja i umiranja u Kraljevini Srbiji za 1888. 1889. i 1890. godinu sa pet kartograma i tri diagrama
ПРЕДГОВОР
Службени подаци о рођенима, венчанима и умрлима у Краљевини Србији штампани су до сад за годину !862. у П-ој свесци Државописа Србије, за године 1862—1873. у УШ-ој свесци Државописа Србије, за године !874—1879. у ХУ-ој свесци Државописа Србије, за године 1880—1887. у ХУП-ој свесци Државописа Србије, а у овој књизи износимо их за године 1888., 1889. и 1890.
Као што је у Уводу напоменуто, подаци за ове три године прикупљени су по новим обрасцима и у већем обиму него што је то пређе чињено. Покушано је овде први пут, да се добаве подаци о годинама старости и о болести умрлих. Разуме се по себи, да исте податке треба узети само као приближне, и да ће још подуже времена требати, да и наша статистика, у овом погледу, могне располагати тачнијом грађом, која би, разрађена, могла осветлити многе још тамне стране нашега народног живота.
Требаће за то подуже времена с тога, што још нема довољан број лекара, који треба да одреде, од какве је болести ко умр'о, и што се године старости бележе по казивању а не на основу протокола рођених. По селима прикупљају ове податке свештеници, који немају довољно времена, те да би могли распитивати о болести, од какве је ко умр'о.
У табеларном делу штампани су подаци, о рођенима, венчанима, и умрлима у 1890. години, по новој административној подели Србије на петнаест округа.
Да би се могло чинити поређење ове 1890. године са 1888. и 1889-ом, узета је и за њу стара административна подела, и према томе подаци у уводу разликују се од података у табеларном делу због измењених граница појединих округа.
Поред других занимљивих података, који се у овом делу сад први пут објављују, најважнији су они о доби венчаних и о умрлима од неприродне смрти.
Јако пада у очи сталност броја умрлих од неприродне смрти у овом трогодишњем периоду. Међу тим овај период за сад још врло је кратак, и због тога из његових ресултата не могу се
извести позитивни закључци.
Београд, 15. Септембра 1895. године.
Начелник статистичког одељења,
Богољуб Јовановић