Stevana Stratimirovića mitropolita karlovačkog plan za oslobođenje srpskog naroda

Стевана Стратимировића план - 25

звању његову ошправљаних дужности, чиме је обрашио на се пажњу цареву, правично награђује брилијантским знацима ордена Св. Ане првог степена'). =

Ово одликовање са богатом за оно време (11.260 рубаља тод.) пензијом из царског кабинета, капитала ордена и од угарског палатина Јосифа (од њега добијао 2.000 руб.) био је завршни чин активне духовно-политичке службе Самборског. Дошла је физичка изнемоглост. Уз то су његове чисто руске и словенске изјаве од стране, одрођених од свога сопственога, представника ондашње званичне Русије узимане као старачка "родољубива идила. Не обазирући се на то, Самборски је и за време слабости са болесничке постеље наставио своју улогу истинског Руса и доследног спроводника Стратимировићевих "здравих идеја. Кад је у својој опширној преписци с царем и „личним посредовањима код меродавних државника исцрпио све разлоге, он удара у најосетљивији нерв царев, у безграничну љубав братску према умрлој сестри, приказује му српско питање као посмртни завет њен. На име, он 21. јуна 1808. године пише из Харкова, свакојако не без учешћа Атанасија Стојковића, свога друга и сарадника из Будимпеште, који је стално био у вези са Стратимировићем и устаницима у Србији, овакво својеручно писмо императору. — -

„Начин мојих мисли и делања потпуно је познат Вашем Императорском Величанству. Као раније, тако и сада сматрам, да је употребљено на корист само оно време, које је посвећено служби Богу и Божјем Помазанику. Не само ја један, него сви благочастиви људи верују и тврде, да је непостижна Божја судба предодредила вама, најблагочастивији власниче свију једноверних нам, расејаних по васељени, да их спасете од најсу„ровијег поробљења и мучења. Мени је веома познат дух и приврженост према сверуском престолу једноверних, о чему сам ја имао већ срећу с потребном смерношћу Ваше-Имп. Величанство извештавати. Прељубазна Ваша сестра, у време свога пребивања у Угарској, бесмршна Александра, препородила је код једноверних Срба вишешки дух за игбављењем правоверја од тешког ига муслиманског. Према богоугодном њеном за_ вештању, и мени познашоме, и по преселењу своме у вечност,

Ту Цитат из Архиве Св. Синода у Труд. К!евскон Дух. Акад. за дек. 1896. г, 505., 506.