Stevana Stratimirovića mitropolita karlovačkog plan za oslobođenje srpskog naroda

025 Прот. Ст. М. Димитријевић

_Архимаидрит, који је, како се ВИДИ, измолио ову аудијенцију противно наредби бечког двора, старао се, дата не би познали

аустријски чиновници, који се налазили поред нашег господара“. Кад је отишао у Будимпешту, да обиђе гроб сестре, није имао "смелости ни за оволики додир са (Србима. О томе се каже, „како су у Угарској Словени мање били срећни. Данилевскому -су се јавила два Србина с молбама на императорово име. Један год њих, Поповић, (Павле, из Вранића 2), образовао је у послед"њем руско-турском рату сву српску артиљерију и био -старешина њен у току похода, а други Петровић (Мирко), стриц "Црног Ђорђа, командовао је неко време српском војском. Свако је од њих имао по шест рана. (Они су се јавили, да моле импе"ратора за издржавање. Мир закључен с Портом у 1812. години, -по сили кога је Србија предана била под заштиту Турака, лишио је ове људе имућства. Принуђени су били спасти се бегством, ода их не би казнили муслимани, који су отпочели обично "беснило своје у Београду и по околинама. На чуђење Дани_левског, овим Србима господар није указао никакву помоћ“ ').

При свем том што је Александар [, како га је карактерисао "Державин, био персонификација колебљивости и неповерења, он

у реду руских владалаца заузима једно од врло високих места

и припада не само руској, него и општој светској историји. И ако удео његов у васпостављању Србије из показаних уз_"рока није онакав, какав је могао и требао бити, он је опет за"служан наше благодарности, име његово тесно је везано за почетно наше ослобођавање и припада и нашој историји. Наша је дужност овде била, да из опширне историје српско"руских односа у Карађорђевом устанку укажемо само на једну "њену страну, на Стратимировићев мемоар и на то, да тај мемоар није остао без пажње и утицаја, као што се мислило. Дужни смо били и српским читаоцима показати у целини овај докуменат, на који су сем најмеродавнији писци наши до сад позивали само по површном наводу и поновљеном туђем миш"љењу од стране Нила Попова у његовој Русији и Србији. Детаљнија анализа овог документа допуниће светлу и узвишену слику Стратимировића, показаће нам његово дубоко позна-вање политичких прилика у свету, врлина и слабости Александра |, _а и душеи намера Чарториског, пророчко предвиђање догађаја и "указивање реалних путева за искоришћавање истих. Мудре погледе

1) ЦДитирао Н. К. Шилњдерђ — Императорљ Александрљ Перввт, пп, 292—293. Е