Stevana Stratimirovića mitropolita karlovačkog plan za oslobođenje srpskog naroda

А - - Прот. Ст. М. Димитријевић

освежавала, па се, кристализираних схватања и намера, у једно згодно време улогорила у дубраве Пијемонта нашег и из њих једном већ остварена изашла.

Устанак Карађорђев није онако идилски и самоникло отпочет, како се народски о њему причало, него је имао дубљег корена и ширег плана. У стварању тог плана имали су удела, дали му прву материјалну подлогу, а може бити и иницијативу пробуђени Срби са стране. Устанак не само да није изненадио ни главне заштитнике, Русе, него је јасно, да без њиховог, ма и посредног у почетку, учешћа није ни отпочет. На ову другу, разложну претпоставку наводе нас извесне важне околности. У 1803. години био је у Петрограду по народним пословима. хилендарац, онда старешина херцеговачког манастира Пиве, хаџи Арсеније Гаговић, човек ретке вредности и угледа. Формални разлог за одлазак у Русију било му је добијање помоћи ради отварања богословско-учитељске школе у Пиви:). Али стварно је он имао поновити покушај, да се Русија заинтересује за ослобођење српског народа. Овој заветној мисли била је његова ужа отаџбина, Херцеговина, по географском положају своме и по народносној пробуђености и општој духовној развијености насеља свога, предводница још од патријараха Соколовића, нарочито од времена патријарха Јована и његових, да се по данашњем изразимо: министра спољних послова, епископа. требињског Висариона, и изасланика код страних дворова, архимандрита Дамњана Љубибратића. И сада је архимандрит“ Арсеније Гаговић пошао на далеки север, који је; и ако целоме свету хладан, наде српског народа вековима топло загревао, са ослободилачким заветима и порукама првака свога краја. Али те наслеђене и у инстикат уливене чежње нису ни код њега, ни код других вођа онамошњег нашег народа имале одређени и за остварење своје реализовани вид. У том погледу допунио. их је и оформио успут митрополит Стеван Стратимировић. Из: онога, што се зна о крупном учешћу овог великог јерарха и "Србина широких погледа и схватања у делу стварања српске државе, а нарочито из објашњења и допуна једне стране тога: учешћа, што ћемо их овде навести, види се, да је само Стра-

) О њему, одласцима његовим у Русију, широким вевама и улози

у општим пословима видети Споменик Српске Краљевске Академије 111. 88.—116.