Stihovi / Sima Pandurović

ИСКУШЕЊА 125:

Ослушкује дуго, докле зора сване, Удаљену буру што бруји и тутњи.

јер далеко тамо хаос је крвави

За слободу и за ропство, који хуји, И урла и бесни у свеопштој страви, У орканској ватри, страсти и олуји.

Док уморне душе, без среће и наде,

У немирном сну се растају од света Срамоте и ропства, мој поносни Граде, Дух слободе твојим улицама шета;

И обиђе жртве што се у сну снаже

Надом на слободу; и кад осмех стидљив Прве зоре сине на оне што траже

Хлеба, — он је мино покрај мртве страже, Бесмртан и миран, поносан, невидљив.