Stihovi / Sima Pandurović

У“

30 ___СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

БЕЗ МОТИВА.

(О, ових дана, кад нас слабо слуша И Бог, и нада, и разум очајан; (О, ових дана, кад се запенуша Дубином душе гнев скривен и тајан;

Када нас опет, као у сну мучном, Загрли Беда велика и жива,

А болно срце, у трзању жучном, Процвили страшном песмом без мотива;

(О, у те дане да ми се пренети

У непознате, егзотичне краје, Предео далек, где ће ме узети Природа добра с душом мојом, да је,

Ко добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна муља Живота нашег, испод тропског сјаја

Сунца што буди на покрет и наду, Жеивотом блешти, и греје, и пече.

Ту бих, под старим дрветом, у хладу, Дочеко мирно и дубоко вече,

Заборавио прошли живот кужан.

(С факирском вером дочекао ту бих Сан дубок, вечан, и жељен, и нужан, Сам, лишен свију доживљаја грубих.

Награду целу добио бих, тада, За цветно доба својих идеала.