Stihovi / Sima Pandurović, page 53

ДАНИ И НОЋИ 49

За све које волим — бол и страва, Немир живи; а њих можда трава, Мир жељени с неба чува плава; Док тог срца у златној самоћи, Које досад невоље су тукле,

Не покрије величанство Ноћи Развејане акорде умукле.