Stražilovo

147

ОТРАЖИЛОВО. БР. 5

148

Пољске виле су као и горске, само што живе по пољу и равницама. Тако се код нас приповеда о тим вилама, како су оне игале у старо време по пашњацима и ливадама, по гумнима и раскршћима, па и данас се много у народу верује, да у поноћи долазе виле на раскршћа и онде се играју и вијају. Виле имају и своја места, где седе и чешљају своје златне косе. Могу се, мисли наш народ, видети на месечини крај гробова, и онде коло играју, а у рукама им се светле буктиње Пољске виле понајвише су добре. Дични старина Иван Кукуљевић Сакцински пише, како су му старци о овим вилама овако приповедали: „Верујте, господине, стара је реч, да су онда још златна времена била. Чедни су били онда људи; поља су рађала самом пшеницом и другом храном без људског труда и зноја; срце је свију онда

једно било, воља једна, један закон, један обичај. Виле су онда људма, јер бијаху добри, помагале поља жети, траву косити, стрни плевити, марву хранити, куће градити, гатибру плаћати; па су свуди брале чемер (тугу)." —• За тим се тужи, како је нестало вила „одкада су пастири забацили свирале, тамбуре и песме, те на место њих попримали биче у руке и стали по пагаи пуцкетати, хушкати и клети; одкад још к тому почеше пушке пуцати и народи се прогањати . . . Само где који човек, који је вилама особито омилио, види их кадкада, како по пољу играју, или на пустој клисури и голој стени самотно (усамљене) седе, те плачу или у жалосним песмама наричу." Овим дакле, што до сада написасмо о г о рским и пољским вилама, дознајемо, да су оне добре и зле роду људскому. (Наставиће се.)

КАКО ЈЕ УНУТРА У ЗЕМЉИ

ОД М. ПЕТРОВИИА (Наставак.)

склопу оаше земље можемо нешто да дознамо 5?и из њене иосебне тежине. Да видимо најпре, шта значи тај израз. Узмимо једнако комађе различитих тела, н нр. један комад гвожђа, један комад сребра и један комад злата; као што рекосмо, треба то комађе да је једнако, т. ј. да има исту величину или занремину. Еад та три комада на вази измеримо, видићемо, да иису једнако тешки, него је комад гвожђа најлакши, злато најтеже а сребро би стојало у средини. Једнаке запремине тела нису дакле једнако тешке. Ми то себи тим разјашњујемо, што кажемо, да различита тела имају различите посебне и специфичне тежине. Иосебну тежину тела знамо, кад означимо, колико је пута оно теже од чисте воде исте запремине. Тако је посебна тежина гвожђа 7Ч>, сребра 10'5. злата 19'3 т. ј. та су тела толико пута тежа од воде исте запремине. Пошто се упоређује са водом, то је посебна тежина воде = 1. Кад је неки комад гвожђа тежак 7"6 грама, онда је комад сребра исге величине тежак 10\5 грама, азлата19'3 грама. За тела, која имају велику носебну тежину, кажемо, да су тешка, а тела мале посебне тежине зовемо лака. Посебна тежина зове се још и густина. Сви делови тела, које је састављено из једне исте материје, имају исту посебну тежину. Кад изнађемо посебиу тежину таквог тела, онда је то уједно носебна тежина сваког његовог дела. Али кад је њко тело —• а то је баш случај код наше

земље — састављено из различитих материЈа, онда носебна тежина таквог тела није уједно посебна тежина његових појединих делова, него се налази у средини између њих. Због тога је и зовемо средња иосебна тежина. Кад знамо посебне тежине свих иојединих делова неког састављеног тела, онда можемо отуд да израчунамо и његову средњу носебну тежину. А ако је за такво састављено тело позната његова средња посебна тежина и посебне тежине неких његових делова, онда се може отуд рачуном да изнађе носебна тежина и оних делова, који још фале. Због тога је важно, да знамо средњу посебну тежину наше земље, јер посебне телшне делова иа њеној површини познајемо, и тада би смо могли да закључу.емо, каква је њена унутрашњост, која нам је непозната. Средњу носебну тежину (густину) земље одређивали су више научењака. Из њихових радова излази, да је средња густина наше земље 5 5, свакако да је већа него 5. Горњи делови земље немају толику посебну тежину. Камење у тим деловима познајемо, знамо њихову посебну тежину и по њима износи средња густина горњих делова земље највише 2 - 5. Али кад помислимо, да је највећи део земљине површине покривен водом, којој је посебна тежина само 1, онда морамо тај број још даље да снизимо и средња густина горњих земљиних делова не мозке вшпе износити него од при-