Stražilovo, Mar 06, 1886, page 19

345

ОТРАЖИЛОВО

346

ла Ружићу на том најновијем ремекотвору уметничког му генија! Боденштет се тузки, да већина неначких глумаца, што приказу.ју Јага, сувише слабо наглашују оно плебејско у Јаговом карактеру, што много мотивује у љутој мрзкњи љеговој на све више и племенитије, ма да та плебејска црта битно донриноси, да се Јаго стави у нуждан контраст сп})ам Отела и Касија. Ми се у нашега Јага, у ДобриноВвћа, баш на то можемо најмање потужити. Признајемо, да смо и са тога гледишта а и иначе с неповерењем ишли у сусрет Добриновпћевом Јагу. Но тај нам ,је сузбио неповереље. Јаго је љегов скрози скроз реалистички ехваћен а мучнаштудија није на н,ему осгавила на миру ни најтање жилице. Обилни нрикавивачки дар Добринонпћев тек се ту ноказао у правом сјају, кад је могао у лаж да утера иначе оправдану тврдњу, да с вишестраношћу рука за руку иде и несолидност. — Дездемона, та, гсао што ју Фридрих Вишер називље, права икона неисцрпиве мнлоште, добила је у Ленки Хаџићевој трезвену и умну интерпреткињу. Заслужује свако признање још и Миљковићгв Иасијо и Емилија Софије Нујићке. — Сигетијев ,,!>амиир п чизмар" у ваљаној посрби Јована Ђорђевића претурио је аацело већ добре две десетине година на нагаој позорници — сећамо се, да смо га гледали још дететом — и нашао је два три изврсиа Мише, али је "овај последњи, Добриновићев Мнша све нређашње заденуо за појас. А рекли бнсмо, да ни мајстор-Ћире скоро није било таквог, као што је Миљковићев 0 Јеци Добриновићки ваљда је излишно и спомип.ати, да она у Персама нема супарнице. Анку је давала Даринка Бандобранска и изазвала пола њоме а пола околношћу, што се скорим растаје са народном позоришном дружином, остента.тивап изазив. Бандобранска није глуми:1,а без дара те би зацело бил.ч у струци својој и напредовала, али је на несрећу баш на њу пала коцка, да се сматра као — прекобројна. Банићев грк-Ставра пмао је на својој страни смешљивце и онај свет, који ће можда већ у току најближег времена бурно ташпати ономе, коме је Банић морао нач пшти места. Треба наиме знати, да је Банићу од стране управе отказано и да ће на његово место вратити се опште омиљени Милош Динић.

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — Добилисмо „Гласника српског ученог друштва" књигу 63. с различном научном грађом и са две таблице у прилогу. Садржај: Неколико прилога на црквену и пблитичку историју јужних Оловена, Т. до V., Саопштио Л». Ковачевић. Неколико рукописа из царске библиотеке у Бечу, I. и II. Од .1». Стојановића. — Материјали за историју Црне Горе. Од Марка ДраговиКа. Нрилог II. — Србуље у Сарајеву, I. до XIV. Од Мите 'Живковића. — 13 писама српских у архиву дубровачке ренублике (1593. до 1705.). Преписао проФ. Ристо Ковачић. -— Прилог историји манастира Требиња. Од Луке Зора. — Неки подаци из времена нашег првог рата за ослобођење и независност. Од дра Милована Спасића. — Стари сјшски буквар, штампан са бакрореза 1780 у Новом Саду. Приказао га Радован II. Јовановић. — БиблиограФски опис једнога зборника. Од Љ. Стојановића. '— Три писма владике Даиила П. Њ. Саопштио Марко Драговић. — „Чин братотворенију". П])илог Панте Срећковића. .— Беседа на дан хиљадугодишње светковине словенских апостола св. Пирила и М'етодија. Говорио II. СреКковић. — Изводи из записника (од ЈО. Фебр. 1885. до 6. јулија 1885.). —Добили смо и 64. књигу, која доноси. ове расправе и чланке: 1. Манастирско непокретно имање у краљевини Србији. Од Богољуба Јовановића. (Свршетак.) 2. Природа државине и основа њенеправне

заштите, са критичким погледом на српски грађански законик. Од Глише Гершића. 3. Кратки опис Јагодинског округа. Од пуковника Јована Мишковића. 4. Грађа за геологију краљевине Србије. IV, Долерити у Србији. Од Јована М. Жујовића. 5. 0 тијоФену у бензолу из анилииа. Од Марка Дека. 6. 0 инволуторијској системи тачака. код с .Ферних огледала. Од Петра Живковића. 7. Расправа о цару Урошу. Од Панте Срећковића. 8. Извештај од М. Валтровића и Д. С. Милутиновића уметничком одбору о испитивању спомеиика старе српске уметности у Жичи. — Из Београда смо ово дана добр1ли мален спис под насловом : Рав ани ца. Један поглед у н а ро дну пр ош л о с т од Милорада П. Шапчанина. Писац ту износи укратко историју те задужбине, описује ју и најпосле топло пледира, да се н;ела црква с поља и изнутра обнови. — Добили смо и „Извештај управе српскога ученог друштва о књижевном раду и новчаном стању у години 1885. — Наш сарадник Марко Цар јавља, да су ушле у пггампу и да ће накладом И. Водицке у Задру скоро угледати света његове „Симпатије", слике из сувремене књижевности. То ће бити саме оригиналне студије о „некојим изме/ђу отменијих Фигура из подручја сувремене књижевности и вештине као што су н. пр. Гете, Бајрн, Хајне, Тургењев, Кардући, Дима и т. д." Дело ће обухватати од ирилике 100 страна а стајаће 1 Фор. а. вр. Наруџбине и новн;и шаљу се непосредно на писца у Задар (Шуа хЧиоуа 1 . Ко скупи десет претплатиика, добија једанаести примерак на дар. — Изашла је из штампе „Исторично-критичнап,рта о Вићентију Јо ванови ћу, правос лав но м митрополиту Београдском и Карловачком (1731. до 1737. , коју је написао и издао земунски парох Димитрије Руварац. Књига је штамнана у штампарији Симе Пајића у Земуну, обухвата 84 сгране а цена јој је 60 иовчића — Смер тој критичкој црти казали смо читаоцима „Стражилова" у 2. бр. о.г. под овом рубриком на другом месту. Вредно би било, да се позвани осврну на ову расправу, те да се рашчисти сједне стране, у колико су подаци о Вићентију иогрешно изнесени били, с друге пак стране у колико драмски песник има слободе, да одступи од историјске истине, кад му нлан драмског дела то захтева. — Изашла је 1. свеска IX. часописа АгсМу Гиг в1ау1 зсће РћПо1о#1е (ВегИп Л^еМтаппзсће ВисћћагпПпп^. 1886. 81: Ре1зег8ћиг§-, А. Беупеп1з), што га издаје познати слависта Ватрослав Јагић уз припомоћ А. Вгискпег-а, А БезкГеп-а и ]Чећгт#-а с овим садржајем: Прилози литавској митологији од А. Брикнера (у Берлину). — Чешке Маријинске тужбалице, од Ј. Ктезсћек-а. — О дејству аналогије у деклинацији малоруској. (Сравни Агсћгу VIII., стр. 409—432), наиисао др. 81)ерћап 8та1 Вћоскгј (у Бечу). — Студије к познавању Изборника Свјатослава од године 1073. с примедбама уз млађе руконисе. (Сравни АгсМу стр. 357.), написао^Х Масинг. — Критичне нримедбе уз старопољске текстове. (Наставак из Агсћ1У-а VII стр. 419—443.)- од А. Саменовића. — Прикази: 1Јп(;ег8исћип#еп ићег С^иап^лШ} ипс! Ве^опип^ 1п <!ег 81аУ18сћеп 8ргасће, I. Б1е (^иапШа^ 1т зегћ18сћеп. ^оп Аи#иб1; 1Језк1еп. (Ег8сћ1епеп 111 (1еп АћћапД1ип§-еп (1ег рћПокЈ^чзсћ-ћ^збошзсћеп С1аззе с1ег кбгп^ћ засћз. О-евеПзсћаЛ с!ег Л^ЈззепзсћаЊеп. X. ВЛ.) Бе1р21^ 1885., од дра Томе Маретића (у Загреоу). На исто Лескијеново дело писао је и сам В. Јагић приказ у Агсћ ]'у-у VIII стр. 597.) — Ог18патепГог8сћип§-°п. од А. Брикнера. — Ситније вести: ЕиШуппиз из Грновај, од Р. 8уг1т -а. Ко је Гертука у Гор-