Stražilovo

833

СТРАЖИЛОВО

834

'VI' Г г V 1 1 ~

-Ј 1

Р р 21 Г Г ' I оз- ви се, ма ми- ла, V

Ш

I

ф==Еј5р:==|=—=| * ']

оз- ви се где си, ку- ку,

оз- ви се

где

си.

ч 1 //

- -0 0 Л -0 9 --ј-0

Ј

Г -1 , ,

— ~0 -

, Д '

: 1 1 - ■

. # . Ј!

: 1 1

п>

-~г-

» у.

I

ЗЕр^^јН 5-- - 2

^ X. л ^• 1^ ^

Ј И I

№

ти си ]е- ном та Је- ди- на N ' I ^ [ ^ Л ^ ђ I I

кте-ра ср- це / * '

$=фф=Џ:

I I :|

ме ра- ни- ла,

Ј-р

оз- ви се где Г* ћ Ј ј П - 0» 0 Л 0 - 8=р1 -^=±=

• •

тш$

2. Заспивал славичек в хаји зеленем, Же ми, моје мила, своји небудем, Не будеме сполу ходит, Не будем се сполу водит, Ах, уж не будем, Ах, уж не будем.

3. Мјела сем холоубка, он ми улетјел, Же ја буду плакат, на то неспомњел, Улетјел ми до капради Снад се уж виц ненаврати Ах, ненаврати, Ах, ненаврати.

ПИСМА ВУЕА СТЕФ. КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ. ИЗНОСИ НА ЈАННОСТ МИЛИВОЈЕ К. ВРАНКОВИЋ.

VI. У Бечу 12-га декемвра 1816. ПрелестиИшш Господине, мени ли)безн4ишш и ннсокопочитаемши! Л мнслимђ да сте већђ иримили мое писмо (или два уедно. /I самЂ Ваша два писма (одт. 21—24-ог Ноемвра) уеданпутт. примш. Александерт. е бно кодђ мене и пр1е вашега писма и поапе. Д самљ говорш са Давидовићемт., и гледаћемо да га намнримо. Онђ е заиста срећант.: садЂ е одредвен за Економ^го, и више неиде у Реалт. Академ1го него у УниверзитетЂ! СадЂ има прилику ученЂ безЂ трага постати. Другш е еданЂ бшо одредвенЂ за ЕкоиомЈго пакЂ су видвели да н1е снособанЂ за то, и зато су га промјенили и Александра метнули на нћгово м^сто. Како

изидве из школе, сђ мћста лаитнантЂ; то е бол г Е него и директорЂ, а камо ли учителв. Н самЂ вама послао малу молитву (искрену и приителт.ску) одама вашимЂ. НеманвскИ самт. опаз1о, но ниесамт. вам о н-ћму ништа писао: зашто самЂ сумнло да ниесте вш мнслили Неманвића (т. е. свш Неманл) н а р о д ђ. Но опетЂ е бол^ и лЉпше Неманв инђ сваколко. Л самЂ већЂ поправш у мом 1 листу. Поправите и вш у Гершићевои Оди: „Живу се сестара и браће (а не браћа) езнку см4го", браћа то е единствено число у женском' роду, како годђ и д^ца. Еажете: „Оне оде, кое не.бн самЂ смео показати 8. 8." А зарЂ бн му неке см4ли показати? Та а мнслимђ да бн васЂ и за гла с ђ народолгобца псовао (из зави-