Stražilovo

Б Р. 15.

Само да је можно ближе бити теби? Утеха је за ме, ако ништа више, Да бар сада знадем: овде она дише! ^Гаком ногом шеће испод тога крова, Тихи санак спава иза тих зидова. Утеха је за ме, јер ћу барем моћи Њојзи ближе бит.и по дану и ноћи, Вребати тренутка — сретнога за мене, Да отвори прозор и кроз њега глене, А поглед ће њезин, лутајући свуде, Видети и мене како стојим туде. Љубави ће мојој тада лакше бити, Јер ће рајски поглед учит' ме трпити. Ма зашт' трпит 1 само, зашт' губити наде, Док још капи крви у мени имаде? И ако је веће другом обречена, Још венчана није, јоште није жена. Само да се мени у кућу увући, Па ћу ласно после с душманом се тући. Ма у кућу како? Ко би ми то рек'о, Тај би ми за цело — ма, пст! Иде неко! ПОЈАВА ДРУГА. Драгомир и Вожа. Боиса (пева). Ја сам шегрт Божа Чизмарског заната, Нити имам кожа, Нит' имам алата! Мајстор свак' ме тера: „Тај ни за што није, „Одоше због њега „Све нам муштерије." А због чег' с.у от'шли, Видећете саде, Слушајте, па каж'те, Ко право имаде. Једног чизма тишти „Ако ј' скинут' могу?" Ухватим, повучем, Уганем му ногу. Е, јесам сад ја крив, Ил' је мајстор био, Што му ј' тако уске Чизме направио? Другом су дугачке, Ногу му бламира, — Да их брзо скратим, Јер музика свира. „Одмах ће то бити!* 4 Ја му на то речем, Па му 'нако с ноге, Што ј' дуже одсечем. Само у брзини Што сам прегледао, Па заједно с чизмом Палац одсекао. Е, јесам сад ја крив, Ил' је мајстор био,

235

Зашт' му је дугачке Чизме направио? Трећем су широке, Са ноге му спада, — Дај, да брзо стесним, Јер је променада. А како ћу брже Већ натрпам смоле, Нек' му се прилепе, Да не спадну доле. Јест -— ал' да ви'ш после, Не мож' да их свуче, Псује, грди, виче, Као бака хуче. Е, јесам сад ја крив, Ил' је мајстор био, Што му је широке Чизме направио. Е, видите, тако Ја сирома страдам, Отера ме мајстор Кад се и не надам. Ма то ништ' не чини, Нек је Боже жива, Па ће бити јести Макар сувих шљива. Јер треба ли гдегод Писамце послати, Ал' онако — знате Да не види мати, То се одмах вели: Божа ће већ знати, Без да ико вида, У руке га дати. Па кад госпођица Божу к себи зове, Да штиФлетне купи, А штиФлетне нове, То већ Божа знаде, Тек отле изађе, Да у ти штиФлетни Одговора нађе. Ја л' када би рада Млада госпа знати, Када ће јој старац Кући доћи спати. Не због другог чега, Ван би само рада, Да се не уплаши 'нако изненада, То је одмах Божа, Који стражу чува, Па, кад мужа види, У тарабу грува. Ја л' се опет вгоди, Да би мајка стара