Stražilovo

480

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 30.

историја нашег народа. Уз књигу је додан лик млађаног престолонаследника српског Александра. — Добили смо прву свеску Н е м а њ е, илустрованога листа за поуку и забаву: који смо у своје време (в. бр. 26.) огласили и ми. ТПто се тиче уредникова одговора на наш нриговор изразу у проспекту му: „у том уверењу будући", у којем одговору тражи од нас некакву сатисФакцију, нека му буде доста то, што ћемо му приговор свој растумачити тим, да нисмо ни мислили, е је израз тај граматички н о г р е ш а н. Употребљавао је „будући" и Вук у својем преводу св. писма, па ено има и Даничић у свом последњем иисму Милану Ђ. Милићевићу од 14. октобра 1882. „у мртвилу будући —" па тек особито Дубровачки и Далматински иисци у разним приликама; али што запесмо за њ као за језичку неподобу, биће да се и сам писац онога проспекта до^етио, кад га је сам преиначио или допустио да се преиначи штампајући га уз ову свеску. Може ко писати са свим коректно но граматици, па да му се у с т и л и з а ц и ј и ипак нађе неподоба, које се опет могу звати језичкима неподобама. Не ћемо да тврдимо, да више зависи од стилизације него од граматичке тачности, хоће ли језик и слог бити „лак, разумљив и исправан", али свакојако једно без другог не може бити, кад се хоће да постигне потпуна јасноћа. Када бисмо сад хтели да одржимо своју реч, те да без зазора кажемо, да ли је лист збиља прегао да врши онај свој задатак по проспекту, изгледало би можда, да смо пристрасни, ако бисмо рекли коју неповољну. С тога волимо још причекати. — У извештају о православном богословском заводу у Задру за прошлу школску годину саопштена је опширна расправа проФесора јеромонаха М и т р о ф а н а III е в и ћ а „Учење иравославне цркве о благодати." — Језгровиту своју расправу „Фра Андрија Качић ирема Српству и Хрваству", која је најпре угледала света лане у нашем листу а после ирештампана била и у Задарски „Српски лист", издао је Лаза Томановић и у засебној књижици заједно са одговором својим и репликом Задарској „Шт" у том истом предмету. Уза ту расправу додао је и своју књижевну студију „Гундулићев Осман са. гледишта сриско-хрватске размирице", коју је још год. 1880. саопштио био у „Српском листу". Чист приход књижице намењен је Качићеву и Гундулићеву споменику. — У 197. бр. Бечке „Пресе" а у лиску изашла је од Ј ј . К. оцена на Цветићеву драму „Немању". Оцена се изражава иовољно, што се тиче човечанске основе у драми; драматског склопа; заплета и расплета ако су обични и ирости; сценичког еФекта и — декорације. Неповољно иак, што се тиче дикције и непојетског језика; карактера, који су шаблоне; употребе историјског и политичког материјала, који се у облику старих витешких глума приказује, и одвећ позоришне Фигуре самога јунака. Деспа је оцењивачу једина особа, која заслужује иажњу. — Од академијске књижаре Л. Хартмаиа (Кугли и Дајч) у Загребу добили смо ове књиге, које је у својој наклади издала на свет: 1. Знаменити Хрвати, повјестне припо-

вјетке за младеж, написао Ђуро Турић, учитељ грађ. школе, с 10 <зригиналних слика. 2. Шаљиве народне приповјетке, за младеж изабрао и приредио Стјепан Басаричек, са 10 слика. На сваки начин су то корисни списи. У књижевности за младеж ие може се доста пазити на предмет, који се пружа младој али доста бујној машти дечијој. То је имала и бечка влада на уму, кад је расписала три награде, сваку од хиљаду Форината, за обраду ових темата: 1. историјска обрада из аустријске историје, 2. путописне црте из Аустро-Угарске и 3. приповетке. То је за децу од 12—14 година а обим не сме бити ни мањи ни већи од 8—10 штампаних табака. — „Под заставом Соколовом" (2а 8око18кут ргарогет) зове се свечана књига, која је о прослави 25-годишњице тог гимнастичког друшта у Прагу а као поздрав ческим гимнастичарима из Америке угледала света. Уредници су Јарослав Врхлицки и Сватоплук г 1ех а уметнички део је удесио Фрања Женичек. У тој су књизи прилози од преко 100 чешких књижевника и преко 70 сликара. Израда је таква, да може сваком народу на дику служити. Од сликара спомињемо : Јулија Маржака, Вацлава Брожика (нацртао је два паришка борца), ЈарославаВешина, Стибрала, Швајлера, Алеша, Љшку, Оливу, Скрамлика. Од књижевника су ту: Елишка РСраснохорска, Владислав Ригер (с прилогом, у ком у кратко описује своје политичко начело), Дурдик, проФ. Алберт, Шуберт, Пинкас, Бахуш, Ригерж, Сладек, Мужик, Квапил, Свобода, Покорни, Јержабек, Кучера, Шкарда, ХПтолба и т. д. Накладник је тог дела, које је већ у другом издању изашло, А. Виснер. — .ПроФ. др. ,1обмајер у Загребу ради баш неуморио. Сад смо од њега опет добили хигијенску једну цртицу, којој је наслов: IIутовање у здрављу. — Карло Бетхер (Вбк)ћег) написао је књигу о г л умачкој сујети, у којој „пе пегла" ииком. Накладом Ј. Ценкера у Берлину. Сумњамо, да ће писац постићи своју цел. Глумачкој сујети тако се може стати на пут, кад се о глумцима и глумицама што мање говори. Но књижице о њима не треба писати. — У Паризу је накладом Калмана Левија изашло ново дело од Ренана, а.то су његови говори, које је у разним приликама држао и то од године 1879. Најглмвнија расправа је „Шта је народ?" Ренан одбацује све, пгго други држе за основни услов за модерни -народ: порекло, крвно сродство, језик. По његовом назору се захтева при промени какве државе, да онај део, који хоће да од једне државе отпадне и другој да прииадне, гласа, па нек већииа гласова реши овамо или онамо — У Јапану издаје директор академије, др. Кикући, новине за уметност и науку и то на јананском, Фраицуском, енглеском и нем:ачком јееику. — Од автобиограФије генерала Гранта продано је до сад 312.000 примерака. — У Здруженим државама у Америци и у Канади излазе 15.520 разних новина.

САДРЖАЈ: ј- Ђорђе Натошевић. (Уз слику.) — На странпутици. (Насгавак.) — Агитатор. (Насгавак.) — Лукијан Мушицки. (Наставак.) — Црни Пера, народни гуслар у Босни. (Наставак) — Историјско геограФско иверје. ПГ. (Свршетак.) — Листак. Нисма Ђорђа Магарашевића Јовану Хаџићу-Светићу. III. и Ј V. — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрациј и „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.