Stražilovo

чз 20 еФ-

ке, патке, голубошг. и на послетку врапци и г.ране. Пи, пи, пи! Ли, ли, ли! довпваше их девојка гласом пуним милогате, а голубови, 1>урке, кокоши и патке гутаху халапљиво зрпа, узмичући сваки час, као да се боје какве иреваре, па онда се поново скупљаху. А кад би се међу тим умешала која врана, поскакујући са стране, да украде које зрно, девојка би лупила ногом : — А шта ћеш ми ти ту 5 је ли, ти ? У тај нар се цело јато распршти на све стране, а за мало на опет виднш главице у гомијш где жељно кљуцају, чисто као да краду зрпа. — Ах ти прождрљивче, караше но где кад дсвојка великога петла — пикоме не дага — коме год бацим што, све смоташ ти! Јутарње сунце осветљиваше девојану и љене нернате госте. Рајски могагае лепо нидетп 1г >ене велике тамно-сивс очи, једре и здраве образе, беле ситне зубе, светло-русу, у два курјука сплетену косу на главп и иотпуно развијене груди, чија се облина дивно уздизагае испод танке, беле блузе. На врату, који беше лако опаљен сунцем, не имађаше нИшта. Јеси ли видела опо нпле ? унита девојчицу грудним и звонким гласом. — Нисам јога, госпођице, рече јој ова. Бациће га, чини ми се, мачкама. Афимија каже, да ]\е скапати. — Не ће, ие ће! Ићи ћу да вИдим сама; та Афимија баш нема срца, она би била у стап.у да. им живо баци." Рајски стајагае мирно и пе опажен ни од кога иосматраше овај иризор. — Као 1пто рекох: идила! Ово мора да је која од мојих рођака, номисли Рајски: — како је миЛа! Еакванајивност и дивота! Али којаје: Вјера или Мартица? — Сестрице! повика иружајућијој руку. У тренут ока, као какг.ом чаролијом, несцаде свега. Само један матори ћуран, иадпгпувгаи кресту и окрећући се у наоколо заблебета, гато пгда могаше, баш као срдит командир кад грди на вежби војника с.а нереда. Сви људи иа дворишту оставшце евој иосао и гледаху са зииутим устима па Рајскога. И 011 сам чисто се уплашио СФСкта, који је произвео. У кући се већ зачу шум, говор, тр чкањвј звсцкањо кључева и глас његове мајке : — Где је? Где је? Рајски потрча и баци се у наручја

своје миле бабугаке, која га снажно нрнтискивапгс на груди. Опа бегае, истипа, остарола, али свс показивагае у њој крепку старицу. Глас. јој не бегас тако звонак, као пре, паслан.а се ирп ходу на трсковачу, али није ногурена и не тужи ее на здравље. Још увек гологлава и са кратком косом и јога увек оцај поглед, пун доброте и здрав.т.а озарује јој цело лице, нс само лице, иего целу њену особу. — Борјушка! мнло моје детс! повика радосним и нежним гласом, грлећи га ненрестано. Сузе јој ударише па очп, а и Рајски осећагае, даје узбуђеи. У њеним загрљајима, њеиомгласу и њеној радости — као да га је сунце обаејало — бсгае толико иежНости, љубави и осећаја! Рајски се оссћаше скоро као кривац, гато је, тумарајући но свету, у свом бескућиичком животу тражио привржепости и љубави, моТајући се за забрањеиим илодовима, а међу тим му је сама природа спремила овде топао кутић, симпатије и срећу. — Где те је нестало? Чекам те већ читаву недељу: питај само Мартицу — нисмо снавале до но ноћи. Марта се уплашила, кад те је угледала, и мене је уплашила — Дотрчала је. као ■г 4 вап себе. Мартице! где си, ходи овамо! — То сам ја крив: ја сам је иоилашио, рече Рајски. — А она побегла: То је било врло паметно! А са мном те је чекала, нијс легала снавати, ишла у сусрет и у кухињи је надгледала. Всћ неколико дана готовимо јела, која ти волиш. Ја, Насилиса и Јаков, скупимо се из јутра иа саветовање и сећамо се твојих иавика. 0 свему смо расправљали, како да те наместимо, како да те хранимо, где да сиаваш, на чему да се возига. Од свију сс показао п убистрији Јегорка; сећао се ио највише; за то сам га иарсдила за твог камсрдинера... Ал куд сам се ја то забрбљала: елавуји се пе хране нричама! Василиса! Василиса! Дед донеси гато год на сто, далеко је до ручка, нек се џало ирихвати. Дај чаја, каве, птичјега млека ми донеси! — Ту се и сама засмеја. — А сад дед да тс мало видим. — Нешто си ми се ироменио, мало си онал.еп. Бркови ти леио стоје. А за што си пустио браду ? Обриј се, Борјушка, ја бага не волим Охо, охо! Има ио мало и седе косе: гата је то, дијете, рано си ми почео старети! То пијс од етароети, бабушка!