Stražilovo

43 109 С!-

„'Огражилову" те годиис а натиис јој јс „Компшје*. Још сс и данас живо сећам, како је-то било. Гукоиис ми је тај послао цсњеии мој ири' јател. Дан. А. ЖиваљевцЦ на чији суд ја врло мпого дајем. У пропратпици ипје баш Бог зиа како препоручио ствар те сам ја с пешто мало иеноверен.а, као што обичио узимам у руке радове иочетиика, латио сс да рукопис прегледим, у уверењу, да га ие ћу ни дочитати. Виће .чи, као велим, доста и две странице. Но кад прочитах две странице,, не стадох по на душЛк дочитах до краја. И оида изведох новога младог приповедача пред сриску читалачку публику. Догод ми је „Стражилово" излазило, био мп је Илпја И. ВукиИевиИ вераи и вредан сарадиик тс су у мом листу оида угледале свста још ове његове приповетке: „Све сам знаш", „Јемац", „Нрво уиуче", „Под багремом", „Свој грс\". После је године 1889. саопштио у „Јавору" шалу под патписом „Најбол.н лов" и исте јс године био пајплодиији. Те су му године изишлс у 'ЛСивал.свићсву „ГСолу" две, и то: „Је ли жпв"? и „Над гротлом", у „Отаџбини" такођер

две: „Два растапка" .(у 87. свесци) п „Подсвојче" (у свесци), и у „]>осанској Вили" једна: „Кад ппје суђепо". Године 1890. штампао је у „Отаџбипи'' једиу, и то: „У новој кућн" (у 100. свссци) и у „Восаиској Нили" једпу„На месе чиии". Опе године је у јаиуарској својој свесци „Отаџбппа" доиела нову нричу Илије И. ј.укпћевпћа нод натнисом „Мала иогрешка". Чујем, да има п у „Одјеку" негде једна под иатписом „ Грапичари" ио та ми није позиата. Жлија II. ЛукиЛевиЛ врло је веИи 1 приноведач и ма да му се на иричама види утицај .1. К. Лаза'реви11а и целе тријаде мла1>их наших прииоведача: 11. Адамова, Сима Матавул>а и Јапка Веселиповића, ипак се не може порећи, да у н.ега, нарочпто у цртању тииова из паланачкбг живота у Србији, има ненгго оеобено, самосвојпо, по чему ћеш га одмах иознати. Обликом .можда још пе влада свугде потпуио, али је за то у причан.у жив, пријатаи и ненаметл.ив. Искреио му желим здравља и вол.е за рад, као п до сада, па да се сриска кп,ш'а нодичи

њимс;

Јован Грчи-к.

БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА.

I. V 8. бр. „Пашега Доба" има од уредпика примсдба, која гласи овако : „Наши кн.ижевницп, особито иовинари, и с ове и с оне страпе Дунава. и Саве, уместо „објед" шпиу често, мал' пс нонајвише, „обед", желсћи зар ту реч догпати па калуп источног говора. Такво је пиСање но мом мншл.еп.у пеупутпо п иеиравилио, јер „објед" долази од „објссти", а нс од „ об-ес-ти ", даклс је неправилно „обед" као што и „ссти" уместо „јести". Пи у Вуковом речнику пије друкчпје него „објед" и „обједовати". Г. Живаповић добро би учиииб, да и ову реч но староелавеиском корспу објаснп." На првИ иоглед мислио би човек да има прано ппсац ове нримедбе. Лли кад се ова ствар узме бсм .с на око, онда ћсмо видети да иије тако. Глагол јести гласи у старословенском језику 1а с ч' и, а ностао је од 1>сти (корсн е <1.) 4 . Кад се у -Нсти 1; прејотује, што мора бити, онда се 1; мен.а на «.. те добивамо гл г т и, као што се н у (Њжати, дјкжатм, лежати, млгчати, стохлти, слтшати $ мен.а на а носле иалатала. Али кад дођс прспозипија, која се сврпгује па сугласио, прсд глагол' мсти, рида оио ј у гасти иема меета јср глаго.л и с т и ирвобнтно јс гласио &сти, као што се види из сш-%сти, из-%сти, а пе пицстш изхцсти. Ако се нак прсиозиција свршујс иа вокал, оида ј долази иа иидик са иромеиом -& иа »

н. нр. наулсти, обгмсти, ио\асги, вгшсти, оунсгм. У српс.ком језику место правилпога а послс. ј дблази е п. п. најести, објести, иојести па п сам прост глагол јести место јасти.. Али то а дола Зи п у српским иеким облицима, који долазе од јести, као: јад Киштег , јадовати, јад«ковати, јаале, а овамо онет јед 0Н1, 2огп, једовит. ()во смо морали казати унанрсд,како бисмо се могли оријснтовати при тумачен.у објед. Објед и обје довати не долази од <.бјеети,- јер објестн глаеи етарословенски ввхмсти, зато објести <■<:: обје дем се мора гласити тако у свима дијалектима ериским, јер пема овјмсти "&• Објед до;1а.:ш од об1;дг, об'1>датп, обђдовпти, ау тим речпмЦ дошла је бб препозпција иа сугласио на 1;дг, ћдонати, где нема мес/га ј, јер се препозпцпја сврпгује па копзонапат као и код глагола и:г1;сти. Пошто глагол из'1;сти има 1>, то мора гласити у срискомјезику по дијалектима изјести, изести, изисти: изједем, цзедем, иа тако исто п <>б1;дг, пошто пма 1>, мора гласнти у ерпском јсзику ио дијалсктнма објед, обед, обид, обједовати, обедовити, обидовоти, ма да у Г.уку само долази објед, обједовати. Што у Вуку долази само објед, обједовати, то јс знак, да се те • речи говоре само ио југозападним к-рајевима с])нскога народа. Па као што се каже изјелици, изелиц><, изџлица, изијешнн, изешан,. изишан, јер је тпм променама у дијалектима