Stražilovo

чз 108 ЕЗ-

да госиођици Иди нс 1«с бити криво, ако речем, да је мало ко разумео. Куд и камо јс био друкчији израз ка лицу слушалаца, кад се под лагаиом и окрстном ручицом захоргкчс звуци кола, којс тек тога дана видесмо, да се даје и на гласовиру и те како лено одсвирати. У знак захвалности ноднео јс госпоћццп Иди ириређивачки одбор красну киту цвећа, а нублнка јој је изјавида своје нризнаље одушевљешм анлаузом. Хвала јој II с нашс стране. Г. 1>. Снерн.чк, свирао јс на вијолини уз гласо-' вирску нратљу гђце« Иде Добринковићеве еопату * од Бетовена. Г. (Јнерн.ак свираојегао „мали вештак", али као што ни Шопенова полоибза, тако се ни соиата Пстоненова пнје могла дојмнти срца публике, на како је трајала уз то неких нетнаеет до двадесет чнпута, то је нрилнчно заморила слушаоце. Пначе г. Снерн.аку пде највећа заслуга за ово вече. Он је управител, дилетаптскогзбора п нрема томе је највише морао да уложи сруда. Госнође карловачке, које је он п са друге стране зпао обвеагати, наградише га за то лепим венцем. Круна нак свију тачака било је пепан.с младога бас.истс г. 1 »ошка Петровића. Он јс снојнм. лепнм п звучним басом, који је већ добро нознат у 1Г. Саду, Ианчеву, Митровици и другим местима, црасно отнсвао уз нратљу (онет) гђцс. Иде. 'п опет јој мГалл!) Шубертова „Иуткнка". 11а бурпо захтснаље отненаб јс г. ИстровиК Вајчсву лспу исему „Устај, вило", у којој с:>- још вшпе допао слупгаоцнма, јер ,је с једпе страпс песма и тскст рођснијн српском уху, а е друге * Кој^? У; У Срем. Карловцима.

странс пс-ема је згодиија за обим баса Иетровићева. На иоелетку нс смемо, а да пе нронратимо декламоваље г. Јоваиа Протипа. Г. Протић пстакао се као .једап од бољих декламатора и декламовање му се н овог вечера допало (декламовао је „ Гусларену смрт" од Змаја). Поми бп му ипак моглн нешто посаветовати. Декламатор ваља ако је рад да што всрније прикаже мпели и осећаје нсеникове —. да ђс уживи у неему, коју нриказује, али никад ие треба да с.е и сувише заборави и да даде одвише маха гестикулацнји и гласу, као шт0 је на нојединим мсстнма било еа г. Протићем, јер онда декламација прслази у глумљење, а глас губп евоју боју, те елаби ељекат и опом, што је добро приказано. Оволико сам пмао да рфсм о првом делу ове забаве. Гостију, као што еам већ р'екао, бнло је у лспом броју и из меета и из околине. Осим тога посетио је ову.забаву и ГБегова Светост, сри. патрцјарх Георгије са Виеокопреосв. г. Никанором, епиекбпом темишварским, сав двор и евп екоро наставпици на богоеловнјп и гимиазији. Други део пенао је вееело као обичио, но о том би свака млађаиа тошћа више шта умела казати, по моја маленкост. Чиет прпход, који ће припаети богоеловској кљижници, иЗиеће, кад се одбију сви трошкови, бко 400 Форииата. Па завршетку пека је иекреиа хвала приређивачнма и помагачпма а нарочито гђцп Идн Добринковнћевој. Душан Нотур.

@ с *\ј^ 1'чЈ/' 'Ф ШЖЕВНОСТ. * ^ 0^9 "Т 4 * "Т" ^ ИЈШЈА И. ВУКИЋЕВИЋ.

^нам за цело, да еам угодио многим читаоед^цима „Стражилова" од пре четир п пет гоик младога даровитог прн.иоИедача Илије И. 1укћИ<- ч(Иа. Ј>иће Тнм чита(»цима за цедо мило.

ИлгСјн И. ВукпНевиЛ, но рувету евом прсдавач па трећ(|ј државној гнмнаацјн у Веограду, још је еа. свим мла.д човек. Родио се године 1866. од оца Нвана и матере СоФКје. Како му је отац з : :г.) државнИ званичцик : — био је еуднја — премсштан бивао ''ваки чае, то јс 11.пт.јл и оеиовце МНазију сврпшо но. раипим меетима у Веоп- еу је год. .1888. енрпипЈ велгн;у >д доба учитељује. 1887. годипе,

школе и г Србији. У школу II дакле ј ош

иочео Је н'; Јавност изноеити