Stražilovo

-чз 103 ез-

квсни оци, па и средњи век у опгате прожмаи једпострапим црквеним правцем бегае иротиваП луксу-зу. Најзнаменитији прбтивник луксуиа у новије доба-је велики Фраицуски иисац Русо (Јеап Ј.мсдис« Коиввеаи) * ]>раничи луксуза особито новијих и најновијих времена• указујући на то, да је луксуз ствар рслативна, ематрају га као неминовну последицу културе, која изазпва пове пређе непознате потребе, 0 луксузу су се разбистрили појмови тск у повије и пајновпјс време и у томс има највшне заслуге Енглез Фергјузн (ћ^огу оГ с! Vј 1 носи^у) п познати иемачки писЦи народне нриврсде Рчу и Рошер. Разлози птто се наводе за и иротив луксуза, не тичу се толико самога луксуза, колико светлих п тавних страпа виито културе а могу, нрема раллпчнпм временима и прплпкама, и једпи и други нотнуно одговарати нстини. Будући да је луксуз релативаи појам, то се он бсзуветпо не може нп бранити нИ осуђивати. У сваког нароДа тт у свако доба било је.луксуза, само тпто јс оп ирсма јпзличшм приликама и дејствовао различпо. Код здрава и једра народа, који се правилпо развија, и луксуз је здрав, док сс он у нсздравих народа показује претежно са своје штетне стране. Здрав јс луксуз те је људима и народима п од користи, где се уз иотиуно намириваље потрсба првог реда, намирују и такве спОредне нотрсбе, које улепшавају и оплемен.авају човечји живот, дижу и унапређују л.уде. народе и цело човечапство морално, умно н материјалпо. Такав. луксуз развија радштост, ипдустрнју и трговину, оживљава промет, иодстиче човека зарад намиривања виших и финијих иотреба на ве1ш и изданшији рад, мпожп привредна добра," даје многима зараде, упапређује науке и уметности, диже душевну и матерпјалну културу: Врле стране луксуза излазе особито у оних народа на видик, где нема великих неједнакости у иривредним добрима. Што су боље ттодел^снп народни нриходи, тиме влада и подеспија и складниј-а иостепеност у намиривању нарОдних иотреба. Гдс је, на нротпв, народно имање одвећ неједнако иодељеио, ту се тротпи више на таште и уображене, него на праве потребе, Где је тторед велпко масс сиромаишога свеТа саразмерно мален број богаташа, ту нролази обично скуноцена На име у деду : ГНксоигз нпг 1'оп^те е4 !ек Т'пп(1е1пепТ,8 Г|пго;1Пт,е раппј јеа Јшнипеа.

луксуска роба из нпоземства а занемарују се производи доМаћега рада. Белико и неоцетт.пвој'е благо за еваку земљу многобројан и имућан средњи сталеж, којтт нанредан на материјалном пољу може да издаје и на споредне нотребе, који поередује између класе богаташа и сиромаха те чиии, да међу етаиовништвом што се тиче поделе имања не зпја тако дубок јаз. ЈГуксуз је иоследица умножених потреба, које расту са културом. Али нма иттак грапице,гдс евака иова или појачапа нотреба ирестаје бити узроком и резултатом витпе културе, где се 'образованост изопачује у надри-образованоет. Ту грнницу ирекорачпвају све оце мниме илн уображене иотребе, које се косе о освештана начела паравствености (морала) и о пекогрешива ирпвила здрчве ниродне привреде, тс су и за поједине Јвуде н за читаве народе штетие и убитачне. Исморално су оис потребе где ко, на угатрб бољег и витпег душевпога бића, одвитно угађа своме телу, ттовлађујући пиСким пагонима и одајући се чулпим уживањима, а запемарујућн ум и ерце, где мајунша матвипа благује* и жиип рахат и у обиљу а на тптсту велике мпожине, коју нритискује јад и невол.а од сваке руке — а противе ес здравим начелима народнс привреде те су неразумне све оне Потребе, тде својев.о : љии издатци за епоредпе стварн прстичу дохоткс, т'де се тротпи на нигатаве, татпте и иа такве ствари, без којих се . може бити, а иа тнтету животиих, преких потреба. I [рнмера таквог перазумног луксуза паћн ћемо тугата у историји народа старих и ттових времена а јОш випте у животу појсдииих људи и сталежа. " Тако се прича, да су у Атини, за Димостенова до$а, годигање јавне светковице парод скупл.е стајале него издржавање свеколике флотс,, на којој се ттак цоглавито оеиивала снага и сВа будућност државс, У ттстоме граду су и ЈИврниидове трагедије некад, иредстављаие еа толикпм' ејајем и раскошем, да су прогутале више тро- ' гака иего што је етао цсо иерсијеки рат, тсојим је испиеан једап од најлеигапх листова у историји сТаре.Јеладе. Забрањено је било, шта вишс, ттод претњом смрттте казне, нредлагати, да ,ее новци одреЗ ;снн за иозоришне ттредставс могу употребитн за ратне потребе. Такав нерпзуман, а јонт виптс неморплан луксуз иоказнвао се често у грозошггом облику