Stražilovo

43 128 ЕЗ-

Нера Н. ЂорђевиП. Просветнп Гласник Службени лист мин. просв. и цркв. послова краљевИне Србије. Год. XIII. свеска I. јап. 1892. Издаје управа државне ттамп. у Београду. — Од како је улео уређивање Просв. Гл, у сноје рукс Пера П. Ђорђевић, иачеоиик просвстиога министарства, ностао је он и пунији и занимљивији. Г. Пера је сабрао око себе махом млађе, нове снаге. Тиме је тежина и изворност научних члаиака иетина маља, али таки поступак има своју добру васпитну страну. Напомињемо нешто, што се тиче правца Просв. Гл. Хвала Богу имамо Глас, Годишњицу, ЕаЈ, Летопис, Гласник ,;бос. муз.), Паставника, к томе јога белетристичне и стручнс листове, који такође примају научне члапке. Ако су у пређашња времена морали наши научни журнали зато, што их беше мало, нримати у се чланке од сваке руке, данас би требало да поделе посао. То се може особито код оних, који имају јсднога уредника. Просв. Гласнику је задатак, да нам доноси службене заниске о напредовању српске просвете и школе а такође да утире иут, којим треба да идсмо у просвети. Мислимо, да би добро било, да обрати пажњу и нрошлоети нашој, да буде као неки архив па аовесницу паше иросвете, користећи се држапном архивом и другим изворима. За ту знамениту струку и онако нсмамо засСбна листа, а не ћемо скоро нн имати. — Из јан свеске (4° стр. 76.) споменућемо ове чланке: Патријарх Јевтимије и његови учеиици од Св. Ст. Симића, Фрапцукка и енгл. револуција, културпо-иетор. паралела од Драгољуба С. Павловића, 0 иародној просвети у Гусији. Ш. од Радоваиа Кошутића (0 „лубочној" књижевности, књигама за нрост народ, о садржини, издавању, ширењу тих књига, од којих се многи књижари обогатише али ча грдпу штету народнога морала. Можда би се могло писати и у нас о „лубочницима"!) На стр. 50 је реферат М. ВуКићевића о Флориискога Закоиику Душанову. Мало доцне се појавио, али боље икад него никад. Додајемо, да писац ових редака осим рукопиеа, који су познати Флоринском, зна још за три, који припадају Софиско -Текелиној групи: један у његовој руци (врло лепо писан), један у про®. новоеадеке гимн. А. Сандића а један је својина г. Мирона г 1»орђевића, игумана ковиљског. Прва два без године а трећи је написао 1726. гџдине 20. септембра СтеФан Стојковић у Белиграду. Још и то треба знати, да ,је Телелин рукопис сада у књижници „Мат. Српске" бр. 3780. (порсди „Браник" 1889. г. бр. 118, 119). Стр. 59. Писма аз Петрограда I. Православље у год. 1888. и 1.889. од Р. Кошутића. (Занимљиви, свестрани подаци о руској цркви, поцрпени из „отчета" обсрпрокурора св. синода К. Побједоносцева.) Стр. 75. некролог Мити ПетровиНу (по „1Лкол. Дисту"). Прилог уз ову свеску: Етиотрафска карта сра. земаља всликогак. омладине. — Остало су службене ствари, чланци из прир. наука и недагогије. Т. 0. Отаџбина. Књшксвност, иаука, друштвени .живот.

Свеска за јануар 1892. Власник Владап г ВорГјеви%. УредпиК Милаи ЈоваповиП. Година десета. Кн.ига тридесета. Свеска 118-та. У Београду у држ. штампарији краљевине Србије 1892, — Најновија свеска „Отаџбине" не само« да је уређена у духу досадањих те дакле вешто и лепо, пего као да јој јд још била намера да докаже, како право имају који кажу, да би голема штета била нашој књижевиости, кад би тај часопис, — као што се, на жалост, већ ночело зуцати — морао престати. Оно из изјаве администрације на корицама ове свеске видимо, да још није све, како би требало да буде, јер је адмипистрација присиљена јавити „г. г. сарадницима, да за сада јога не може давати хонораре", али ваљда ће се скоро и до тога доћи, док само читалачка публика увиди, да „Отаџбина" под новим уреднипггвом пи мало не уступа оној старој, приповнатој. По нашем је мигаљењу шта више „Отаџбипи" сад вредиост скочила са тим, што сад уз повећс и оиширие нриказе под рубриком „Књижевност" доноси и силне књижевне белешке, управо опет приказе, мало до душе вбијеније и краће, но ипак исцрпне рс#ерате о важнијим књижевним појавама нашим и страним, а великом већином из познатога вештог пера самога уредника дра Милана Јовавовића, који се у ово.ј свесци носле дуга већ времена приказао опет и као уман зналац уметности музичке, сетивши се неумрлог Мозарта приликом стогодишњице дана смрти његове те описавши живот музичкога тога великана и изнесавши и вегато карактерисавгаи епохални ,иу рад. Иначе у овој свесци „Отаџбине" осим наставака из пређашњих свезака има, као што већ у ирошлом броју сноменусмо, на првом месту лепа прича даровитога Илије И. Вукићевића и још једна карактерна слика Андре Гавриловића под натнисом „Каменар". Слнка је занимљива, али се нарочито на ночетку јој осећа нека тромост, нека развученост, приличан минус прииоведачке вегатине. Види се, да Андра Гаврнловић није свикао у прози писати па му баш тегако иада. Од песама, којих ова свсска „Отаџбине" има канда о једио око сувигае, најбол.е нам се с.види „Гробар" Ристе Ј. Одавића, крај ч свега тог, нгго нае оно понављање сокољења на рад песмом после рефдектовања јако подсећа на први призор пете радње у Шекспирову „Хамлету", и крај свсга тога, што и Немац Хелти још пре својих сто и више година то исто свс каже у четир — управо само у три, јер је четврта једнака. првој етроФе по шест стихова. Не би ли та спретна песмица Хелтијева Одавићу за други пут била наука да много не развлачи. Свежа је ^оиекле и красна и песмица младога Саве Д. Мијалковића под натписом „Веруј, љуби и надај се!" Разноврсни садржај, какав обичпо доноси „Отаџбина", и у овој је свесци смишљено распоређен те се читалац свакога рувета може лепо и позабавити и лепих ствари и научити. И опет и опет најтоплије препоручујемо „Отаџбину" српском чита"лачком свету. Г.

САДРЖАЈ: Песништво : „ * Лука. Вјерина л.убап. — Поука : 0 лукеузу. У Латинима. Гопчевић. Сувремена питања. Ковчежић : Књижсвни прикааи.

Кп.ижевноет : Спиридон

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недеље на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годииу, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год- — За Србију и Црну Гору 12 динара на годчну. — Рукописи се шаљу уредништву а цретнлата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара /1уке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јогића у Новом Саду.