Stražilovo

чз 185 Е>~

претерује ли ко у тим издатцима, може лако променити свој досадашњи обичај па се у том умерити, а да се нс изложи немИлим примеДбама и заједљивом пецању својих суграђапа. Промени ли, на против, ирви свој досадагањи начин живота те не тера више луксуз у јелу и нићу,' у честом чацгћењу, у држању многобројне чел.ади, скупоцених коња и т. Д. ; то ћо та промена свету одмах упасти у очи, па ће тпм у пеку. руку и сам признавати, да је до сада живео неразумпо. Мало ће се наћи људи који имају дово.љно моралне снаге, да се узвнсе над тим јавпим мшнљењем те да, Следећи глаеу свога бољег уверења,

та иета количииа хране поделнла на много већи број л.удн који храну купују у малом, па је и сву нотрошс, тако да пшпта пе иде у штету. А, поврх тога, пздатак је у овом случају и продуктиван, јер се чипи на људе којн својим радом нроизводе привредна добра, у нрвоме пак случају тај трошак јс непродуктивап. Као што луксуз вишег културнога стуиња пог.азује павластпто карактер једноликоста, тако. је п луксуз државе у овој перијоди развитка управљен поглавпто на такве ствари које цео народ може да ужива.* Тако су Атињани, за доба ГГсриклова пре нелопопескога рата више пего

111'РЛ Д ОБРИ ПОВИЋ.

пођу иутем трсзвснијег и разумнијег начина живота. , Мздаван.е па трајна добра.јс обичпо и већем бро.ју људи на корист, него трошење па брзо пролазне ствари. Тако се ири велпким гозбама спрсма мпого вишс јела, ,него што се можс потроишти, па га опда иде толико у штсту. А да се ти издатци на гозбс употребљавају на то, да се, на прпмер, зидару, бравару, стаклару и другом каквом работннку да посла, то би се

тре1)нну свих својих државпих доходака уиоТребили па дела грађсв.инске уметности. Годишњи' ириходи чинили су тада 1000 таланата (таланат чинн од приликс 2400 Форнната), на су па саме чувене Проаџлвје па Акропол.у издали за пет годипа 2012 таланата. Како с-у благодстло утн* За овај луксуа креде оне Цпцеронове речи: ОгМ{ рорп1и8 Вошаииа [ичугЉнп 1нхш°ј»ш. ри1)Цеат ша§пШеепМат <ПI |.ц;ј(Гимеки народ мрзи на ирикатан лукеуз, али он љуби јавни сјај н велелепије.) (Рго Мигепа 36).