Stražilovo

'-тЗ 351 ен

оно, к(|ји и« стају н;1 нут штампању » протуривању оцаких кн.ига, — а могли Г>и, требали би, морали би то чинити. П р ћемо ивносити садрзкај овог дела (но троншмо нростор листа ни јатиг.ан.ем оваких дела !) — али хоћемо да нроговоримо неколико речи о овом цојаву. Оваким делима латупљујс се у читалачке публике сваки оссћај аа сие што је узвишено и лепо, оваким делима се убија морал, услед превођеп.а оваких дела се мпого време утроши, а дела, кој.а би васлужила да буду преведена, та чекају. Зар г. Ђорић не би учинио више добра српској кн.ижевности, да је превео које дело Кепе Да, али така дела — као што је згодно речено у 11. бр. „Стражилова" — „остају и неоиажепа и неприказана" а неопходно нотребно ,је преводити Фриволне романе „Иола де Еока"! Заиста „жалостан знак наших прилика!" Ово зло су имали па уму и оснивачи „Књпжевпе вадруге", када су казали, да „и сами данашњи књижевници врло често наилазе па многе сметње при издавању својих дела. Они пмају да се боре с укусом читалачким, који је сад мање у п.иној иласти а више у рукама оне књижевности, која као да нема другога задатка него новчану кориет својих произвођача и издавача. Преводна књижевност иде овим последњим путем," На хоће ли „Задруга" доскочити овом злу? Ми мислимо: хоће, али само донекле. Она ће учинити, да дела правих књижевника иродру у ширу публику, онаће, без сумње, сузбити Фриволну књижевност, али је не ће унншгити. А то би требало. Уништити, из корена упиштити ту књижевноет! Лли ко то да учини? Ми мислимо да је на то лозвана омладнна сриска. Омладина српска је већ више пута показала да може извршити оно, што намерава, она се већ више нута показала свесна свог нозива. Ми се надамо, да ће она и овде хтети и моћи урацити оно што треба, што мора урадити зарад напретка свог, зарад нанретка народиог! С. Вид. Четир срнске романсе. У 1>ечу. Наклада Косте Мандровића. Штамиарија Фридриха Јаспера. 8а. стр. 32. Цена? — Под овим натписом иаашле су — нигде се не каже кад — четир баш красне песме у всома укусну издан.у. Прва, с натписом „Дво сестре", сневана је још 187В. и опевана је у њој кратковека брачна срећа и јуначка смрт бањанскога во.јводе Максима Бачевића, нашенога нрпогорском кнезу Николи, што погибе у херцеговачком устанку у боју на Глувој Смокви. Другој је натиис „Ускрс у нећкој наћаршији", Нид ју је спевао Године 1879. а без поговора је по воличанственој замисли и родољубиву иолету најдепша међу другама својим. Трећа, „Ка11 .0Ш моровлах", јеете лепо углачан споменик натписном јунаку, јунаку нс само чврсте мишице него и светла срнског карактера. У четвртој, којој је натнис „На вилином извору", живим је бојама насликао Вид „зелени вилостан", камо је несташни еанак „кроз планине и јазбнне, густе шуме и урвине" одмамио сироту жену, која се све ди воте и красоте ратосил.а, ако јс таквој „срећи" уцена — дете п.ено. Све четир „српске романее" Вндов.в дока;| УЈУ и дар и образованост свога песника а оснм самога предмета преноручује их и врло донадљпви облик руха, у које су оденуте. Не мислим ту сам језик, који на неким мсстима поприличпо рамље, него лаки кратки стих у строФама ио четир реда а нарочито већином звонки слик, што се, мењајући схсме (час аабб, час абаб, час абба), осигурао од монотопије те годи уху. Поједипс грешке

језичке (н. пр. Јпа1г. р1иг. консеквентно „лаки-г крили" стр. 11. и 28.; <1л4. 8П11Л'. шазс. вншљмм, стр. 14.) и по који — највише ако их је пет игест — неспретнији стих навлаш не ћу да истичем, јер се то све губи иснред очигледних лепота, са којих те „Четир српске романсе" морају омилсти читаоцу. Г. А. Петефи. Лностол. Мађарски спевао — —. Српски препевао Александар Мари/1. Мостар, издање кп.ижаре Владимира М. Радовића 18 ( Ј2. 8а. стр 107. — ПетеФијин „Апостол", којега Ал. Марић, некако пресамовссно, пазива иајлеашим спевом гени.)алнога Мађара, преведен је на наш језик још пре шест година. Иревео га је Благоје Бранчић и саонштио свој превод у „Стражилову" год 1880. (бр. 1 —15.) Г. 1888. изашла су у „Јавору" од тога спева четир прва одсека (I. бр. 20. П. бр. 84Ј Ш. бр 36. и IV. бр. 41.) у српском преводу а под превод је опде потписан Бране С. Шајкашки. Та прва четир одсека опЈтампана су овамо у ову књигу, заједно са свим својим језичким и иним грешкама, па су додапи и осталих шеснаест одсека те је тако сав спев изашао у књизи, а што се Бране С. Шајкашки — сада Ал. Марић — одлучио, „да јавности преда овај свој рад",има се захвалити — признаје скромно Ал. Марић молби његова имењака и пријатеља Алексе Р. Шантића. Ал. Марић у маленом свом нредговору ,уз издање превода моли читаоце, „да епев овај нрочитају оном иажњом и љубављу, којоМ сам га ја нресадио у наш сиромашни српски перивој кп.ижевни", а то, да је тај енев већ преведен, и то признаће ваљда Ал. Марић — врло лепо и вешто нревсден, не палази за иотребно споменути. Но ја, приказујући онај „ра^" Ал. Марића не могу то да прећутим него морам изреком папомелути, да симпатију српеке читалачке нублике ово „само дело" — и ако баш није, као што Ал. Марић хоће: „ иајлеиши сиев најгенијалнијег и најомиљенијег песника мађарског" — и „вслики песннк његов" заслужује ие само у Марићеву, него и — мал те не много нре по заслузи — у Бранчићеву преводу. Мепи је бар Бранчићев превод у сваком ногледу нретежнији, куд и камо вернији и срнскији, на ма да у њега тужбалица матере над мртвим синком у XV. одсеку није узета онако но црногорски. И „нреневавање" има своје границе. То је Ал. Марић леио могао научити од Змаја, који, мимогред буди речено, нигде, као овде Ал. Марић, сам за себе не каже, да је спев иреиееао, него чека, да то други за њ кажу, а сам се задовољава и тим, да је арееео. У осталом превод Ал. Марића није баш са свим лош, даје се читати, али тек, тек — не видимо оне бујности, онога силнога духа ПетеФијина. Г. КЊИЖЕВНЕ БЕЈ1ЕШКЕ. — „Јавор" је донео у 18. броју белешку о кп.изи К. А. Шапкарева: „Сборникн отт. бт.лгарски народни умотворепил." Том приликом -ударио .је па Србе, што не раде за Маћедопију готово ништа. Ту белешку прештампао је „\1епас" (у броју 21.) изоетавивши реФлексмје „Јаворове". Сад паједаннут прештампава „Јавор" своју белешку из „У1еиса" о „Ст >борникЂ "-у Шапкарева, и — пропраћа је реФлексијама са свим притивним оиима, којима је ту исту белешку први пут пронратио ! (^. е. <1.! — Иа податке о животу пемачкога песника а Србина Стевана Милова, ко.је ,је по „Јавору" од године 1878. у