Stražilovo

-и 718 Е>-

У«ДП' II \ Плапу оамахну гдавои.... Ужасно рпкну. Земља се руши — ругае небеса И оркан бесни наклено цикну Задахнут бесом накЈГеног беса Горе се крше. пољане тлаче, 'Галвсе талас у бездан гура, Вселена нлаче!... Пура!... •X* Иагледа ми га целога прикала да је I". Хр. а рг!011 пошао е тога, да ову кп.игу покуди. У уводу тврди г. Хр. да „није Добро пи корисно по ствар и писце, да гимпазијскп учеипци евоје кп.ижевие саставке штампају те тптамнаие у евет шал.у". о л и т р г е т а ( и г I п а п п и т " — велп г. Хр. а на крају приказа довикује: „еамо марЛ ј ПВ о напред... па макар баш не шнло све под штампу, тнто се напшне", Ево шта о целој тој етвари мисли ДаничиД.: Разговор је почео о Хорацијевој изреци, по којој треба евоја дела тек после девет година у свет пуштати. Ђ. Даничић је био еа свим против тога нравила. Најтазио је. да је са свим некорисно како за развитак целог народа тако

1» Е Ч.

и за саме писце. Он ,је био за то, да ее оно пкго ко ради штампа одмах. чим ее изради, п да је то бол.е како за писца тако и за народ.. Ако не пггампате одмах чим што израдите, говоратпс оп, ви вашем времену одузимате произвоД који му припада; а сами се лишавате критике п еуда других којим се можете користити за бу дуће ватпе радове. И по томе се тек видн, колигсо је оно чекање штетно. 1Га ноправке, које отуда иетпчу, не ће се чекати ни мало, и оне су чист добитак. Даиап.е свакога производа своме времену, што је нз н.еговог иачела следовало, Т>. Данпчп') јс узимао да је иробитачиије и по нисце и по публику. Ако је писац слабији, а, могао би се усавршавати, он је е тим увек био у добитку; публика би опет добијала нарочито онДа кад је произВод савршенији, те се тт.име општа висииа напретка подиже. Уеавршаван.е пак, које је постизавао писац, ишло је ибсредно, и оист на корист како публике тако н отгл;те висине књижевнога и проеветнога иапретка. (Годишњица Николе Чупића, књига VIII. Г.еле шке о Ђ. г 1,аничићу, нрилог к псторији српске ки,ижевности од Стојана Новаковића. Стр. 41.4 и 414.). С.

111111»

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Нларион Руаариц. Катарииа, кћи Твртка I. бана (од 1353. —1377.) и од 1377. - 1391. краља босанскога. Приопћио — —, архиманцрит. Сспаратни отисак из ,,Гдасника зомаљског муавја у Босни и Херцсговини", година 1892, кн.ига III. - Сарајево. Земаљска штампарпја. 1892. Стр. 7. — Већпиа историчара (и напгих и страних) пишу, да ј,е Твртгсо [. имао кћер Иатарину, коју је удао за Хермана Т. гро.ка циљскога. Катона нише, да је Катарина била кћи Стскаиа бана босансгсог, а један писац* (Руварад га пе спомиље) шта више мисли, да је Катлрипа била кћи Тпртка II.! Руварац јч доказао, да је Катарииа'жена Хермана I. пиљског бана, кћи Стевапа II. Котромањића, бана од 1319.-1353. Руварац мисли, да ее бан Стеван г, 1329. оженио једном пољском припцезом, која му је родила кћер Лелисавету; а Катарину да му је родила жепа, * А 6. Впраи: 2>јо \'Јег ЈеШеп ЕеђепвјаЈјге <1ев СтгаСеп ТЛгшИ !!- \'оп СШ'|. \\ Је11 1863. Он нише: 1)1е веш.аћГш"<1е8 Нсгшапп I. теаг ејпо Тое1Иег с1е8 ћозп. Кош^а.84ер]|ап Тгагко (II. додао је Кјкуљевић |у мене је н.егов екс. те кн.иге|; исто .је тако додао и у родословпој таблици) ||ег,... т ејпеш шИ (ЈгаГои Негтапп П. 11п -1. 14'2Т. аћЈгезсМоавепеп.. УвНгаве е1о.

којом се оженио г. 1335. Занимљиво је, што Рув .рац напомип.е у о.:ој расирави, да уступање Хума Лаушу није било 1356. г. - Да је ова расправа написана са највећом студијом и критиком, није потребно ни помињати. Беч. С. Мпленко М. ВцкиИевиН: Улога задруге V нашој борбн аа ослобо1>еи>с. Културно-историјска расправа. Иаписао — т- Г.еоград, Парна штамнарија народно-радикалие странко, 1892. Цена 30 пара дин. 8-ина. Стр. 51. — јЈедаи од нијглавнијих Ф .актора, коме имамо да благодаримо, што сс Српство одржмло за време Турскога госиодства, бсз <-умп,е је и институцпја падруге До сада се у нас доета иисало о задрузи, и то с различитих гледишта, а особито с правнога и економскога, међу тим о значају к»1ну за врсме Турака и у борбн за ослобођење нијс иико писао. Да тај момснат истакнс, напиеао је писац ову малу расправу, и тиме .је унео колико толико светлости <■ ,јсдпо стране у живот задруге, осветливпш аначај задругс, као .једиога од најсилнијих Фактора за о^ржан.е Српетва у данима турскога гоеподСтва, а е друге страпе у целокупан жпвот нашсга иарода за време Турака п у време ослобођен.а. По шго нас је писац унознао са пој мом п оргапизмцијом задругс, прсшао ,је да реши нитан.е.