Stražilovo

-кз 261 к-

бодомир (пружа руку) К'о бескућник сам примљен у твој дом, Од овог часа нека сам твој друг, Да злу и добру срећу делимо. болеслав Ја своју земљу морам чувати; Но бирај војске из мог народа! борич (гануто) Сам Бог ми чисту душу прозире А ове сузе бол ми натера. Не, што бих можда чезно за круном, Одавно свикох тешки удес свој, Одрекох се и круне очине; Кунем се, никад не бих бунио Мир отаџбине, нресто тражећи Ал отаџбина страшно нати сад, Да ево свак, и ко јој није син, (ноказује на Пољаке) Ком није онде род и огњиште, Из учешћа у тузи проплака, И свак је за њу готов лити крв, Па ту! . . . Зар ту да миран будем ја, Ког отаџбина млеком одрани'? Или сам сиња кукавида зар ? Не струји л и у мојим жилама Крв краљевска — крв дичног оцамоЛ! Би' л био Мађар, да не покушам . . . Да, покушаћу — хоћу нресто мој. мађари Да живи Борич! нољаци Ми смо с тобом сви. предслава (изван себе) Не, сине ! Стани ! борич Мајко, прости ми; У срцу мом је сада оншти јад, Заборавих на тебе један час. Узнеси, мајко, чело поносно, Одастри тугом измучени лик, Нек виде ови јадни ускоци, Које је зла коб тако нритисла, Окрећући им нож у грудима, Те лију горке сузе потоком Да има неко од њих беднији; Ти, која с грозним болом матерњим Овог сина роди, да се дичиш њим,

Али се ниси могла дичити. Одгрни вео! . . . Није под њим срам Но само жртва гадне иотворе. То кажу ево сви. 0, господо, Ноклоните се мојој матери, Прогнатој, тужној негда краљицп. (Хоће да јој нодигне вео). предслава Што дираш, сине, вео жалости! Мог лика нико не ће видети Нит желим да ми с људи клањају. тордаји (мало збуњено) Опросги, што је било, краљице! Твом сину ћемо накнадити све, Што можда теби некад згрешисмо. шамшон Поклоните се; то док не буде, ТБен син нам не мож' краљем ностати. мађари (клањају се) Да си нам здраво, светла |®аљице! борич Твом сину, мајко, срећу, благослов! предслава (очајно, падајући жу ско врата) Слушај ме, сине, нејди, осгани ! борич Ал већ је, мајко, свршен уговор, А са мном биће право, земља, Бог ! Још благослова твог и — нуштај ме! предслава (борећи се) Ох, онда . . . Бог те благословио: (сгропошта се у столицу) борич Ти остај, жено; теши матер! јудита Да, У манастиру овде остаћу, Док ми се натраг вратиш као краљ. Ил — ако паднеш — док ме устраје. борич (Ружи) А ти зар не ћеш овде остати'! ружа Ја с тобом идем, крв нролевати, Да победимо ил да погинем: