Stražilovo

549

лици, окружен својим двором. Најближе стајаше његов капелан и исповедник, даље два старија прелата и онај Аљбрик, препошт бохељски, који је ишао у Авиљон да изради краљу опроштење за убиство Баричкино. Бискупово лице беше сухо, јадно, а сам беше мршав, оронуо. Чисго се сав губио у великој столици. Али биће да ни болест ни старост не ослабише урођене живости, јер се сваки час силовито креташе и млаташе мршавим рукама од љутине. — Клетва ... — говораше гласом, који му сваки час прекидаше засопљивање — клетва божја! Па како ће из таког брака да буде благослова? Али шта да се ради ? Саблазан ! Венчање је обављено! ... Сви ћутаху. Једнп од прелата приђе за часак. — Ја бих судио — рече — да то, што се догодило, треба та.јити бар до некога времена, да се не шири саблазан ... Свакојако краљ сада примерније живи, него пре... Све је милоснице отправио, а с Јадвигом се венчао у доброј намери ... — Није истина! —• крикну бискун — није истина! Он је једин знао, да је Аделајда жива !... Страшио је ландграфа својом моћју, а тај, да заклони ћерку па да је избави из сужањства, лагао је, да је умрла. — Како је, тако је — опази прелат — зло је већ ту, а могло би бити и горе, да то двоженство изиде на видело ... Ераљица Аделајда је, како веле, и онако болесна; може сутра умрети, а онда... Бођа.нта скочи на столици. — Закон божји не познаје таких уредаба! викаше. — Јесмо ли ми хришћани, или смо поганици? Је ли брак тајна или блуд? Кај се, оче, за то, ш'0 си рекао . .. Настаде опет тишина, коју за. час прекиде бискуп: — И свети отац одлучно иише краљу: брак је твој с Јадвигом незаконит. . . сит сопмпдигпеа т угаЛи ргоММо. . . склопљен за живота законите жене, светле краљице Аделајде... гп ЛатпаИопет апгтае (иае!. . . Свети отац, под претњом најљуће казне, заповеда закониту жену Аделајду аЛ соћаШаМопет гесгреге — а ми да зажмиримо и допустимо таки преступ! Диже се бискуп са столице и стаде уздрхтао, несигуран на ногама, ослањајући се на штаку. — Походио ме Бог — говораше — тешком маном . .. слепоћом и прераном старачком немоћју ... Борио сам се против зла, колико сам могао, али телесна слабост лиши ме снаге... Ви пак здравим очима нисте видели ништа и допустили сте, да се газе божје заповеди, тако је ослабио у вама жар

вере! .. . Сви, који сте ту, носите кривицу на својој души ... И ја сам крив, јер немам снаге, да достојно заузимам ту бискупску столицу !... Од сутра не ћемо слузкити оних захвалних служаба, пего ћемо служити службе покајнице и постити, не би л' Бог опростио краљу, ако се обрати, нама, који смо криви са немара, и народу, који се попушта саблазни! Говорећи то, маче се с места и отетура до клецала, паде онде на колена и диже уздрхтале руке у молитви; а после, сагнув главу к земљи, удараше се у груди, шапућући: „ М/иегеге тег, Ј)еик!. .." Краљ од ране зоре беше у великој узрујаности. Кад доби нанино писмо, дуго се саветоваше с Коханом, а после призва Добјеслава Фредра, Јашка Љељивиту и друге поузданије доглавнике. Али сва саветовања беху узалудна, јер нико не умеде изнаћи успешна средства, да се предупреди несрећа. Саветпици беху још већма пренеражени него краљ, јер многима, међу н,има, беше папино нисмо и глас, да је Аделајда жива, веће изненађење, него Казимиру. Сви се ипак заклеше, да ће ћутати, како ће се читава ствар одржати што дуже у тајности пред народом, а особито пред краљицом. Ка.д спомеиуше Јадвигу, Казимир чисто ломл>аше руке. — Болесна је — говораше — малаксала; као сенка ... таки глас би ју убио !... А што се тиче Аделајде, да с њом, кад отправи Јадвигу, по напину налогу, опет скупа живи, о том Казимир не хтеде тш мислити. — Пре ћу умрети — викаше — а то ие ћу учинити !... Јадвиге не ћу оставити, јер сам јој се заклео душом и срцем.. . Жена ми је, јер сам ју искрено замиловао... и оиа ће дати тој држави наследника!... Окрене се господи свога савета и, гледајући их уснламтелим погледом, рече: — То су неке паклене сплетке! ЈГандграф је јамачно нашао моћпих пријатеља у Авињону, а можда и одавде, из земље, потпоре ... Осећам сплетку .. . и ако још не видим осветне руке.. . Али ви сада — додаде вишим гласом — ви ми бар докажите своју верност и оданост .. . Стојте уза ме, уз Јадвигу, јер је она краљица и треба да постане мати наследнику тога престола! Пе дајте, да јој се чини криво, не дајте да будем несрећан ја, несрећан и народ, који се ето нада правоме паследнику од пјастовске крви ... Јашко Љељивита приђе Казимиру. — Велика се несрећа догодила — рече са саучешћем — али сада се нема куда, него сгрпљиво чекати .. . Грех је желети коме смрт, али је опће иознато, да је краљица Аделајда врло болесна . ..