Stražilovo
15
чју старословенеком језику. Ја нијесам нигдје читао да су облици еолскога и дорскога дијалекта у старих Грка погрјешни према атичком дијалекту, који је први и најглавнији дијалекат био грчки само стога, што њиме писаху најугледнији и најбољи писци грчки. Ја дакле дијалектичне особине не могу држати никад за погрјешке, али држим да чине погрјешке они, који данас пишу у прози књижевним данас већ одређеним дијалектом српским, иа гишу у Горскому Вијенцу (види стр. 61, 62, 63, 64, 65 увода и коментара у Горски Вијенац), у цијелому Горскому Вијенцу (стр. 66), у црногорскому дијалекту (стр. 64), на треЛему слогу (стр. 67), у тому случају (стр. 143), у вашему срцу (стр. 200), гледе акцента (стр. 66), љубезме руке (стр. 94) јер га не би могао нико с ичега другога урећи (стр.
168). Таки се облици не смију трпјети у књижевном српском језику. 3.) Г. Решетар каже на стр. 60: „Према пучкому је говору облик иренешена 1858 мјесто иренесена ". Кад овако каже г. Решетар да је иренешена према пучком говору, према каквом ће онда бити говору иренесена ? Ј а мислим да је један и други облик народни, и нама остаје да бирамо што је боље. Пренесена је облик, који стоји под законима, а иренешена је облик, који је постао по аналогији и наравно да се мора употребити прије онај облик за књижеван језик, који стоји под законима, него онај, који је постао аналогијом, али сила творачка не смије се никому другому приписивати него самом народу. Корловци Јован Живановнћ
КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Пре десетак дана умро је у Загребу хрватски књижевник др. Иван Броз, проФесор у кр. гимназији загрепској и дописни члан југословенске академије знаности и уметности. Поживео је четрдесет н једну годину. Радио је веома вредно на хрватском језику и књижевности и илодови тога рада јееу међу осталим: „Филолошке ситнице" у У1епси, „Цртице из хрватске књижевности" и „Хрватски правопис". 0 овом последњем делу Брозову било је речи лане у „Стражилову" у чланцима, Језикословне" ситнице' и ,„Језикословне" крупнице'. У Еас1и је саолштио расправу о хрватском императиву а у XIX књизи „Старих писаца хрватских" изнео је своје исправке и додатке уз текст Палмотићеве „Кристијаде". □ Како чујемо наш пријатељ др. Ђ* С. Ђорђевић примиће се уређивања „Јавора" од јула ове године. Ц Нови часопис, који се од нове године покреће у Београду, не ће се звати „Покрет", већ ,Дело ". Кроз који дан објавиће се садржина прве свеске. У календару „Србобрану " за год. 1894 штампаиа је „Кратка иовјесница Срба" (стр. 65—84). Ми смо заиста у недоумици, шта да речемо о том чланку, јер нисмо начисто, да ли је шала или збиља, као што изгледа. Ако је збиља, онда се морамо најодлучније оградити иротив оних бесмислица, које су тамо написане. . . Историја је најкориснија наука, јер она нас прошлошћу учи за будућност, она нас учи о манама и врлинама, потребама и подобностима нашега народа. Знање историје, основано на исгини, то је темељ, на ком се зида напредак народни. А кад се у поменутом чланку прича и учи, да је „име Србин било познато на хиљаде година пре Христа", да Срба има „близу девет милијуна", да „у Инђији има и данас места са чисто српским именима" и говори најозбиљније о сељењу Срба из Инђије у Мазу Азију, Африку, Шпанију и Италију и безброј јдругих
неистина и бесмиелица — кад се тако шта пише и прича, да ли је то она права основа, која треба да је подлога исгинитом сазнању и познавању свога народа? Овако иисање срамоти нас пред страним светом, српској историји и науци не користи ништа, а на народ директно утиче штетно тиме, што га наводи на уображење и ствара му лажне идеале! Сам писац тога чланка, и сваки образован човек, мора бити уверен, да оно није истина, што је у оној „Краткој повјесници" написано, и онда на што тражити те неистине и проповедати их? Какова је нама корисг од тога, све ако смо и имали своју државу десет хиљада година пре Христа? Ако данас не ваљамо (а писањем оваких ствари блш то доказујемо!), онда нам не помажу славни преци ни њихова јуначка дела! . . . Нека други измишљају таке ствари и нека у уображеним и измишљеним величинама своје историје траже идеале, ми не треба то да чинимо, јер ми имамо у својој историји доста идеала, на које треба да се угледамо! И за то не треба да идемо хиљаде година у натраг, у доба када још није ни било историје, јер за познавање нашега народа довољно је и оно мало векова народне историје, што је ми имамо! Упознајмо себе из те историје и радимо на томе, да народ на основу истине своје прошлости упозна себе и тиме ћемо показати, да ми вредимо и онда се нико не ће смети блатом бацати ни на нас ни на нсторију нашу! А овако? . , Но доста о томе! Наша је искрена жеља, да се оваке ствари више не понављају, а уверени смо да ће то бити жеља свакога пријатеља нашега народа и књижевности његове! -|- Др. Лаза М. Димитријевић штампао јв друго умножено издање своје књиге „ Како живи наш народ". -}- Од 5 прошлога месеца излази у Београду црквени лист „Мир". Уредник му је Стево Чутурило. Лист излази на табаку сваке недеље. Цена му је за Србију на годину 0 дин. Управа ПроФесорскога Друштва у Београду у знак захвална сећања на сва она добра, која је покојни др. Лаза