Stražilovo

148

Нема лепшег усгава Од кад људи тубе, Белгија је сустала, Енглези се губе. „Тврди" Бошњак патио, Догореле зубље: У коло се хватио, Ал, браћо, у шуиље. „Хрваћанин" увире У словенско море, 11>ему Рачки умире, А Раци га море. Црногорац царује Јуначан и радаи, Судбина му дарује Песму, кад је гладан. У Крушедолу, у очи Сретенија 1894. —

А да ли је „мали цар" Још рода вулканска? Знам да му је жена бар „Царица Балканска". Нека други пливају Низ „Дунав" и „Драву", Који је још имају Подигли су главу. Благо теби, весела Србадијо млада, Кад ти није пресела Свакоја парада. Прошао ти вазданак У самим славама: „ђачки" ти је „Растанак" „Песма над песмама"!. .. Лаза Костић

ПРУЖИ МИ ПЕХАР...

Пружи ми пехар вина и загриј груди младе, Нек буду огањ, плам, У таласима среће нек тоне срце бујно И гори душин храм. Као што славуј мали гласом љубави њежне Поздравља зорин сјај, У вис дижући пехар славићу и ја пјесмом Твог лица чисти рај.

А посрнем ли тако с папитком духовпе снаге, То није грешна ствар, Богови вино дају, па славимо их свето И љубимо њихов дар. Пружи ми пехар свети, у којем љуико блиста Весеља млади бог! А к небу нек се диже нламена пјесма моја У славу ока твог! Алекса Р. Шантић

Ти си одбјегла с мене свој њежни и свјетли рај, Анђеле дана сретни', Одбјегла ведру радост и пада њежии сјај И живот слатки и цвјетни. И са мном сишла љупко у таму суморних љета 1 И живот борбе црне, Гдје мјесто њежног цв'јећа у дивљем цв'јету цвјета Оштро и мучно трње...

Па ипак чело твоје надземном срећом блиста И миљем срећних дана; И блага душа твоја, вечито ведра и чиста, Слатко спокојство сања. А ја те гледам, душо, к'о путник што љупко гледа Зв'језду сред таме црне, Јер твоја рајска љубав снела је рај и небо На моје оштро трње .. . Јов. А Дучић