Stražilovo

нагнало да будем онако подашан? Заиста тим сам говором иостигао многи пробитак, бива гато сам се подуље бавио племенитим размишљајима, и у најскровитије њихове тајне прозрио, па и што се на овај начин. никад покајати не ћу са своје пријеке добротворности. Али сам и то постигао, што сад мало марим за важност новца; јер док су људи већ по нарави склони да чувају своје злато, ја сам се од те лакомости тим ријешио, што сам унапријед и на дуго размишљао о свом добром дјелу. Држим дакле да је мој дар вриједан похвале и с тога, што сам на то потакнут био од памети и од разбора, а не од којекакве напрасите страсти" 8 ) Ово нам лијепо, писмо показује Плинија бага као узор-човјека, заљубљена у своје родно мјесто, и његово у свакој ствари здушно поступање. Али му није доста било што је подигао библијотеку, већ је одредио и главницу, којом ће се завод на даље уздржавати и којом би се нове књиге набављале. У ту сврху намијенио је наш човјек своту од сто хиљада сестераца (од прилике десет хиљада фор.); то дознајемо по гласовитој плочи, 9 ) гдје је урезан скоро вас Плинијев тестаменат; плоча је нађена у Милану, а ту је служила као покров на каменој раци, у које је год. 950 положено мртво тијело Лотара, краља лонгобардско-италијанског! Град, у којему је плоча откривена, дао је повода мнијењу да је Плиније и у Милану основао јавну књижницу и да је баш за тај завод одређена била поменута свота. Иреговарања и учена претресања доводила су на разне закључке; 10 ) говорило се, да је Плиније збиља био у Милану као нроконсул; тврдило се, да од јавних купатила, која су по наведеној плочи од нашег писца подигнута, нема никаква трага у његовој домовини, док их има у Милану, и да је баш за то могуће да је гласовита библијотека опет одређена била за Милан. С друге су се стране пак та мнијења опровргавала тим, што није ни по што доказано да је Плиније у Милану био проконсул ; а што у Кому, његовој домовини, нема трага никаквим купатилима, то је слаб доказ да их није било, јер и о другим и већим здањима ио Италији нема данас ни спомена. Осим тога можемо и то надодати, бива да наш вриједни сенатор није располагао таковим имањем, да би могао био толике трошкове подносити; што је за свој родни град учинио, то је већ премного. Осим библијотеке подигао је тамо школу 11 ) (а то баш за то да ученици не буду принуђени полазити школу у ближњему Милану); установио је добротворан завод за отхрањивање и потпомагање сиромашне дјеце; 1 ' 2 ) саградио је иреко градских бедема мраморан храм богињи Церери а

поред храма широке трјемове; па је у те разне сврхе пожртвовао преко милијон нашег новца. Говораше, да је увијек готов за своју домовину учинити толико, колико да му је она мајка или кћи; 13 ) „праву ћеш дарежљивост показати —- пише — најпрво према своме родном мјесту".") Како сад да помислимо да се и за други град толико побринуо колико за родни? Та ирема Милану није имао ама баш никакве обвезе; а не слаже ли се оно, што на поменутом натпису каже о своти за библијотеку, потпуно са интересом, који је имао да књижница буде потребитом главницом снабдјевена, и с писмом пријатељу Помпонију Сатурнину, које смо у цјелини навели ? Оснивање јавне библијотеке било је, поред подизања храмова, највиша услуга, коју си могао своме граду исказати, и најбољи доказ твојој дарежљивости. Како ћемо кашње видјети, то је захтијевао дух онога времена, кад се толико учило и писало. Трајан, који није баш толико марио за књиге, колико нам кажу њему сувремени писци, разумио је нотпуно своје доба, кад је оно зидао своју гласовиту јавиу библијотеку. 15 ) Ова се дизала на његову тргу, гдје је исти цар величанственим зградама показао сјај и моћ своје владе. Свако је здање ту стајало понапосе, бива славолук, форум, базилика, колосалпи стуб, на којему су истесане славне његове подвиге у дакиском рату, библијотека и храм; али сва скупа састављаху тако импозантну цјелину, какову Гим није ни прије ни послије видио. Но свој прилици књижница, или књижнице — јер у једној су се чувала латинска а у другој грчка дјела — протезале су се великоме храму уз бокове, како је онда обичај био, и како судимо по Гелију, који спомиње „библијотеку Трајанова храма". 16 ) Ту се храниле и свакојаке библијографске ријеткоети, као гласовите ланене књиге и скупоцјене свеске, гдје су листи били од танке и глатке слонове кости. 7 ) Кашње књиге су већим дијелом пренесене у просграна Диоклецијанова купатила, а могуће од тог самог цара. 18 ) За Плинија и за његове пријатеље књижевнике и научењаке било је и других књижница, да се насите читањем и учењем. Ако смијемо вјеровати неким подацима, који досижу до времена цара Константина, било је почетком четвртог вијека у Гиму двадесетосам јавних библијотека; број је сигурно велик, али ваља и помислити, колик је Гим био, колико је свак марио за књиге, па било то и из моде, и како се оснивањем такових завода ласкало јавноме мнијењу. Да, није Јулије Цесар онако за рана свој ж,ивот докончао од завереничких пожева,