Stražilovo

358

И дело све ће мучпије бити; Већ се проносе сумњиви гласи, Већ једна другу новости гоне; Годунон ће ти да стане на пут .. . Узуриатор Шта, срећо моја, шта ће Годунов?! Зар Ворис твојом љубављу влада? Не, не! Сад гледам баш равнодушно На царски престо и све владање. Ах, твоја љубав. .. Та без ње шта је Живот и слава, шта руско дарство? У пустој степи, у земуници Круни ми царској ти си замена; Ах, твоја љубав ... Марина ј . Зар се не стидиш ?! Помисли на свој високи позив! Твој позив треба да ти је дражи, Него све дражи овога света. Испоредит' га не можега ни с чим. Младићу, који безумно пламти Плењен дражима моје лепоте, Свечано не дам ја своје руке, Већ наследнику московског трона, Царскоме сину, ког срећа прати! Узуриатор Ох, не мучи ме, дивна Марино! Зар си ти позив у место мене Изабрала?! Не знаш да ми тим срце Ужасно раниш и болом трујеш ? ! Али шта ? Геци !... Мисао грозна! Да нисам судбом царски потомак Ни син Иванов, ког је већ давно Свет смето с ума — јадно то чедо! —• Би л' ме ти онда — онда љубила? Марина Димитрије си и нико други, Другог не могу љубити никог. Узураатор Доста је! Не ћу више да љубим С мртвацем једну исту девојку. Доста ј' притворства! С истином напред! Знај: да већ давно Димитрије ти Под земљом трухне — ускрснут' не ће; А ја пак ко сам, хоћеш ли да знаш? Казаћу: ја сам калуђер бедни; Калуђерска ме невоља нагна, Те сам на смелу мисао дошо На чудо, што још свет није чуо Из ћелије сам утеко своје У Украјинце — у дивља села, Привикао се коњу и сабљи;

Вама се јавих к'о Димитрије, Преварио сам глупе Пољаке. Шта велиш на то, горда Марино ? Задовољна си мојим признањем? Ти ћутиш? Марина Срамота ! 0, тешко мени ! (Ћутање) Узурпатор (у себи) Куда ме моја наглост одведе! Са тешком муком стечену срећу Можда за навек изгубио сам. Шта ја учиних лудак?! (гласно) Та видим, Стид те је водити с некнезом љубав. Сад ми изреци реч судбоносну! У твојој руци моја је судба: Геши — ја чекам ! (иада на колена). Марина Устани, бедни узурпаторе! Мислиш зар да ћеш клечањем моћи Освојит' срце, што славе жели К'о лаковерној, слабој девојци ?! Вараш се, драги! Та падали су Пред моје ноге грофови силни ; Ал' сам им молбе одбила хладно, Но, не за љубав калу-бегунцу .. . Узуриатор (устане) Не презри младог узурпатора! Можда с' у њему крију врлине, Достојне самог московског трона, Достојне твоје руке бесцене .... Марина Достојне ужета, бестидниче! Узуриатор Крив сам: обешћу силном опијен Варо сам Бога, варо цареве, Свет варо ; ал' ти, Марина, не смеш Казнит' ме, јер сам нред тобом прав. Тебе варати могао нисам; Ти си ми само била светиња, Пред њом се нисам претварат' смео .. . Само ме љубав, ох, љубав слепа Љубав ме нагна, да све искажем! Марина Чиме се хвали, безумник један! Ко је тражио твога призиања?! Да си ти мого, скитницо јадна, Чудно завести та два народа, Моро би ваљда успети у том И бар би скрио своје злочинство Упорном, вечном, дубоком тајном. Могу л' се, кажи, поверит' теби ?