Stražilovo

478

нас више хигијенским правидима но у нас и да се ти народи данас указују дурашнији и издржљивији у борби за опстанак од нас?! Ми смо овим додирнули тешку тему, али се о њој много говори и радо много пише. Сваки хоће да има своје назоре и погледе, а особито омладина радо говори о њој, радо пева о њој. Али зрео песник ипак мора.да узвикне: па »каква ли је зверка љубав та?«, о којој толико много сањате ви, који је не знате? Може ли се опа дефиновати? Грци су говорили : љубав је слепа, она је бог Ерот, који редом иде са својом стрелицом и згађа. Библија о њој говори: проклета рајска јабука, сатана, зло А у царству животиња: то је прост нагон за одржање врста. У човека је свесна душевна моћ, јер кад гледамо оца, како се бори дању и ноћу за хлеб насушни и како се вије по врлетима за своју дечицу, а ми се дивимо оној снази, која му не да да клоне; кад гледамо смелост у момка, лукавство у цуре, одлучност у жене у љубави, а ми се клањамо тој пдеменитој струји. Али ту видимо и свесг, сазнање са душевним силним осећајем спојено. Где је седиште тој моћи? У мозгу или у срцу? Кад знамо где је седиште слуху, виду, памтењу, мишљењу — знамо ли и где је седиште љубави ? Или је то апстрактан појам као птто је и захвалност, доброта, сујета, храброст, за које мора бити, по назорима неких, седишта у живчаној системи, и ако није јоште сигурно доказано? Или је то све само продукат културе, оплемењене свести човечје? Је ли то осећај као и детињска љубав према родитељима, која према добу узима други облик? Или може ли бити у исто доба разне врсте развијене љубави према родитељима, пријатељима, жени и деци? Траје ли она и преко гроба, као што песници тврде? На све је то тешко или баш и немогуће одговорити. Свакојако је виша од душевних сила, а описивањем се о њој може рећи, да је продукат свесног човечанског бића, наслеђено својство од векова, усавршено електричном струјом живчаног система, произведено утецајем спољашњег света ЛЛГЛГЈМХМЧЗ ЈЕДНА СКИТАЧИЦА Ко је иоље заилазио по нашем народу и учествовао у његоким разним забавама, а нри томе помњиво пратио развитак наших нар. пјесама, уви-

и најјаснијим бојама нацртаиа представа о једном предмету, која је у стању овладати целим бићем и у моменту потиснути све друге представе са нивоа свести. И кад је то тако, онда по апалогији других мисли и осећаја, душевних својстава, како да се не да у здравом организму обуздати? Противио је тврђење свакако несигурно и претерано. Зависи све то од човекова мишљења, од представе о околици. А ми видимо, да лекар, ком је стало до праве брачне среће, тражи само здравље; људи из високи сталежа траже нлемство крви и душе; а да не спомињем новац но само нлемените мотиве — сваки тражи према ступњу свог образовања и душевног осећања. Те кад би прво место заузимало у врлинама љубавног идејала здравље, зар се не би доследно на ту непобитну врлину више пажње обраћало? Та само на тај начин било би више среће у браку. Или можда ко поред болешљиве жене и деце у духовитости и начитаности жене може бити сретан? (В. Зола »На домаћем огњишту«.) Је ли здравље једина срећа? Ако није ансолутна, први је услов срећи у браку и без њега нема мира и задовољства. И желети би било, да тај аксијом сваком ирво пред очима лебди, јер се са здрављем све лакше може постићи. А кад је научан факат, да се сушица једино може развити утецајем бацила, онда је болесна она прича, која против здраве научне теорије ради, која засењује очи, заварава читалачку публику са нравог иута и буни је у мишљењу о суштини ствари, као што много нута лечник не сме родитељима праву истину у очи да каже, да не иавуче на се омразу, јер до сад род људски није довољно о стању ствари у овој болести унућен и не ће да верује у тврдњу лечникову — ма га време и горко о том уверило. Но ако се лечнику у прилици у животу може и опростити, приповетци се не може никаквим лепим речима и осећајима извиниги, јер она ту војује против истине у случају, где јој отворепо поље стоји радити упоредо са науком и истином. (Свршиће се.) У НОДЕРАНУ .РУХУ дио је колико наш народ брка употребом истијех. На пример: сватовске пјесме пјева и без свадаба, но обичним састанцима, женске и о свадбама, ао-