Stražilovo

526

и што је овако, није никакво чудо, кад се зпаде, да су људи китове толико времена немилице и безобзирце ловили и таманили, а никад штедили. Одавна је мало китова код Шницбергена, Гренланда, на и у јужном делу атлантског оцеана и северном делу тихог оцеана мање их је, те данас као да се китова највише налази у индијском оцеану, где су се склонили од својих опаких гонитеља. То отуд судимо, што се у последњим десетинама година тамо китова највише нашло и уловило. Ко прегледи велики простор, на коме живе китови, за тим ко се сети велике делатности, коју толико векова развијају ловци на китове, тај ће сва-

како сагласити се са Французом Мишелетом, који вели, да је лов на китове ирва, најстарија и најважнија школа, у којој се људи веџбали у морским нодузећима, и да су китови, који далеко од обала живе, окуражили наше рибаре, лађаре и откриваче да иду и даље од обала морских, па су тако доспевали и у најдаље крајеве света. У почетку овога чланка наговештено је, да су китови велике животиње; да би пак наши читаоци знали колики су баш, рећи ћемо, да највећи који су, буду и до 30 метара дугачки и до 1500 метерценти тешки! По немачком. Андрија М. Матић

ВЕРЕШЧАГИН КАО КЊИЖЕВНИК

Верешчагин није само знаменит сликар, него и ваљан књижевник. Његове две свешчице „Путне скице из Индије" и већи рад „Скице и успомене," које су угледале света у почетку осамдесетих година, садрже много штошта важно, што придоноси, да га човек може боље проценити и познати судбину му у животу. Уметник, који се родио 26 октобра 1842 у губернији новгородској, имао је са седамнаест година у џепу иатент као официр марине, кад је постао сликар. Већ се тада оиажала на њему она немирна жудња за путовањем, које стоји у тесној свези са уметничким му образовањем. Од године 1863 до године 1870 нропутовао је од Париза и Пиренеја до Кавказа, Туркестана — где се придружио експедицији генерала Кауфмана — и у Сибирију све до кинеске границе. Године 1874 и 1875 ишао је у Турску, у Мисир и у Индију. Кад је букнуо руско-турски рат године 1877, стао је као добровољац у војнике. У овом рату, као и у пређашњим ратовима против Турака, није био нрост посматралац, него баш нрави војник. На Самарканд га подсећа највиша војничка колајна, коју је добио за то, што је у критичну часу непријатеља истерао из птнца, који је овај већ заузео био. На турски га рат опомиње ђуле, које му је продрло у бутину. Учествовао је и у јуришању на 11левну, ма да је био још реконвалесцепт. У његовим „Скицама и успоменама" има одељак „Усномене из руско-турског рата". Што ту, са свим сагласно са фактима, нрича о свом учествовању у бојевима, то сачињава језгро његовој причи „Лите-

рат". То је снажан приказ појединих призора из живота у рату, како га Верешчагин бегенише у својим сликама. Са тавнога затка издиже се љубавна историја „литерата" Вердовцева, коју уметник узима само као епизоду. Историја је са свим проста : Млада девојана Наташа хита са својом тетком до близу бојнога поља, не би ли могла дворити свога иријатеља Половцева, ако случајно буде рањен. Обе се женске с пожртвовањем вежбају у тешким дузкностима двориље, како би у случају невоље могле што боље неговати свога штићеника. Али њихова помоћ није потребна штићенику им Половцеву, него литерату Вердовцеву, који је, као и Половцев, аташиран главном заповеднику, но се осим свога позива као ратни дописник дао још и на активну војничку службу те се у неколико прилика и показао као прави јунак. Дваред је допао тешких рана. Први је пут оздравио, извукла га је пожртвовна њега Наташе и тетке јој а том је приликом задобио срце умиљате Наташе. Но други пут је на њеним рукама издахнуо. Јуначна девојана није га дуго преживела; умрла је од тифуса, чију је клицу добила у зараженом ваздуху болнице. Као у својим сликама, тако Верешчагин и у својим књижевним радовима најволи да црта грозоте рата. Води нас у лазарете, у којима је смрад гнојавих рана тако јак, да ни лечник ни његови помоћници не могу код рањеника издржати без цигаре у устима. А двориље се нагињу над рањенике и не мирују, док не исперу и не завежу гнусне ране. „На како ли су различан начин људи овде рањени!