Stražilovo, Aug 21, 1894, page 14

542

оно доба, кад се још лакше контролисати могло, да ли је тај извештај истинит или не. Године 1880 написао је потпуковник Сурдучки своје „Догађаје из српског нокрета у Угарској 1848 и 1849 год." После његове смрти (| 14 (26) маја 1884 год.) ови су „Догађаји" штампапи у „Нашем Добу" за 1889 год. У 95 броју тог листа читамо, осим осталога, и ово: „Сад долазе војне операције у вашем издаљу о догађајима српског устанка.*) На стр. 34 о битки у Сентомашу изостављено је, да је од одбора у Карловцима мени као команданту Бачке и шајкашког батаљона и целог кордона од Титела дуж Тисе и Францканала, заповеђено да са два послана инжинира Пољака: Гонжаровског и Вноровског, последњега као топџије, одмах одем у Сентомаш и по регуларној системи Сентомаш обшанчим. 11о смислу те заповести истог дана сгигнем на конак у Сентомаш и још оно вече обиђемо све подигнуте шанчеве, без сваког праиила као прост јендек подигнуте.. . (даље): У три сахата нзјутра 14. јулија јаве предстраже, да се непријатељ од Бечеја, Фекетића и од Н. Сада приближује, али ми смч целе ноћи били на опкопу. Око 4 сахата поче ненријатељ бечејске стране из топова ватру и кумбаре на Сентомаш бацати издалека тако, да су све у Кривају падале . . . у то време и ја сам био ту . . . Исги дан, кад се непријатељ удаљи и ми се осведочимо, да је ои позицију са свим оставио, оставио Сентомаш с војском, то јесг 2 компаније Варадинаца под командом стражмештера Томе**) Боснића, мало оделење шајкаша и неколико Србијанаца, и дођемо 14. јула п. с. кал.***) у логор код Чуруга на Јарак против Фелдварцу, где се један дан одморимо и после поноћи 17. јулија ударимо на Фелдварац. У 10 сати остави непријатељ место и попали, како ће без нанадајалашке Францканал прећи . .. 0 тим биткама има извештаја и у карловачкој архиви, ако се то тамо може још у целости наћи". Ја мислим, дакле, да се више не може сумњати,

*) Не знам какво је то дело, на које се Сурдучки поаива, али мислим да је то неки извод из Павловићевог превода „Срби у Угарској" (Н Сад, 1883 г.), где се на 242—243 стрспомиње прва одбрана Сентомаша.

**) Тоше.

***) Треба, као што смо видели, овде да стоји: „15 јула по.новом календару".

да је покојни ц. кр. потпуковник Стеван Сурдучки на дан прве одбране, т. ј. 2 (14) јула 1848 год., лично био у Сентомашу. Та Сурдучки је био већ онда стари официр, а честит и озбиљан човек, јер му је онда било 56 година, па не можемо претпоставити, да је он са својим извештајем од 20 јула (1 августа) 1848 год. обмануо главни српски одбор, и да је пред своју смрт што лажно написао. Овај извештај Сурдучкога и његови „Догађаји" бележе нам уједно и дан, којега је он напао и јуришао на Фелдварац, као и то, за што није још у Сегггомашу писао на патријарха своју опширну релацију о сјајној одбрани Сентомаша, а даље још и то, кад је и за што је оп после ове одбране (2 [14] јула) Сентомаш оставио. Та не смемо из вида изгубити, да је Сурдучки онда био народни командант све Бачке, те је као таки и у оквиру своје службене дужности могао и без нарочите патријархове заповести ићи од једне позиције до друге. Да су Срби Фелдварац збиља 5 (17) јула 1848 год. напали и заузели, дознајемо још и из једног писма једног официра са противничке стране, из Старог Бечеја, од 8 (20) јула 1848 г., које је писмо штампано у „АБепсЉки с!ег ЛУЈепег 2еЈ1ш1§" од 29 јула 1848 год. (п. н.), бр. 117, сгр. 462 — 463, а на српском језику у Здравковићевом преводу „Српски нокрет у јужној Угарској", I део, 1870 год., стр. 115—117, као даље и из званичног издања „Сћгопо1о§18сће ип<1 аГрћаће^асће 2и8аттеп8<;е11ш1§ а11ег зеИ <1ет Јаћге 1848 аи!" уег8сћ1е<1епеп Кпе^всћаирШгеп уог§екоттепеп АИаагеп е!с." Па кад су Срби Фелдварац заузели 5 (17) јула, онда се са овим не слаже оно, што г. Сгефановић Виловски о овом догађају спомиње на стр. 28 својих „Ег1еБш88е" или на стр. 30 „Изт> живота", а и у „Стражилову" за 1894 год , бр. 28 и 31, где се мисли, да се ово догодило или истог дана, кад је и прва одбрана Сентомаша била (2 [14] јула), или још пре. Ако је г. Стефановић Виловски већ 3 (15) јула 1848 г. био са Сурдучким и у Чуругу („Стражилово", 1894 г., бр. 28), онда не знам како му је већ тога дана могао причати о јуришу на Фелдварац и водити га на то бојиште („Стражилово", 1894 г., бр. 29). А кад је ово последње истина, што верујем, онјд је овај њихов састанак у Чуругу могао бити тек 5 (17) јула или још доцније.

У Прагу\ на Преображење '/<$94 г.

А. Ђукић