Student

ИЗЈАВА РЕКТОРА ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ

број оних који се налазе у Школн без успеха. Иако се за тај неуспех могу дати извесни објективни разлози, мислим да је главни узрок то, што се велики број уписивао на технику, не водећи рачуна о својим личним способностима и паклоностима за ту струку и што су доносили недовољну претспрему. Пријемним испитима је то прекинуто. Шта мислите, на који начин се може подићи квалитет наставе и какви су досадашњи резултати? Заједничким залагањем наставника и студената. Да ли је питаше овогодишње летње праксе разрађево од стране Ректората и има ли каквих измена? О томе воде бригу деканати у вези са нашим привредним ресорима. Шта су школске власти учиниле за испуњење плана кадрова и кахо је досада извршен план? Школске власти се труде да из Школе изађу способни млади инжењери. Колико ће таквих бити не иоже се планом предвидети.

Познато је да студенти ТВШ eскудевају у уџбеницима и школском материјалу. Шта су Ректорат и школске власти учиниле да се то побољша? Пет година је кратак рок да би се написалн и наштампали сви могући уџбеници. А до рата једва је било неке могућности да уџбеник изађе . У школском прибору и материјалу, оскудица је врло велика. Школске власти су предузеле мере да се оскудица уклони, али то у крајњој линији не зависн од њих. Шта мислите о писању *Борбс“ о стању на Техничком факултету у Загребу? Нисам упознат са приликама на Загребачком техничком факултету. Какво је Ваше мишл»ење о досадашњој сарадњи школских власти са организацијом Народне омладкне и шта треба учииити да се она побољиџл? На Школи постојн сарадња. Мислим да је она корисна и да треба не само да се продужи, него и продуби.

Ректор ТВШ Кашанин д-р Радивој

ОСНОВАН ЈЕ САВЕТ ЗА УНИВЕРЗИТЕТСКУ НАСТАВУ

При Министарству за науку и културу НР Србије основан је Савет за универзитетску наставу. Као чланови Савета ушли су претставиици Универзитета и великих школа, Привредног савета НРС, Планске комиснје НРС, Савета за пољопривреду и шумарство НРС и Министарства за науку и културу НРС. За претседннка је постављен др Александар Белић, претседник Српске академије наука; остали чланови су: др Синиша Станковић, академик, Павле Савић, академик, др Илија Јуричић, ректор Универзитета у Београду, др Коста Тодоровић, ректор Медицинске велике школе, др Радивоје Кашанин, ректор Техничке велике школе, др Радивоје Увалић, проф. Економског факултета, инж. Душан Витас, лроф. Машинског факултета, др Вукоћ Мићовић, проф. Природно-математичког факултета, инж- Миодраг Радојевић, проф. Електротехничког факултета, инж. Богић Кнежевић, проф Грађевинског факултета, др

Стеван Николиђ, проф. Пољопрнвредног факултетч, fp Милан Луковић, проф. Геолошког факултета, др Борислав Стевановић, проф., инж. Бран ко Филиповић, потпретседник Планске комисије НРС, Бора Јелић, пои. претседника Привредног савета НРС, Разуменка Петровић, пом. Министра просвете НРС, инж. Брана Милосављевић, пом. претседника Савета за пољопривреду и шумарство НРС, Никола Вученов, пом. Министра за науку и културу НРС. Дужност секретара новооснованог Савета врши друг Ђорђе Крахтис, секретар Миннстарства за науку и културу НРС. Чланове Савета поставља Министар за науку и културу. Он служи као саветодавни орган министру са циљем да помаже у решавању и претресању сзих питања и проблема високошколске наставе.

КО ИМА ПРАВО?

На Техничкој великој школи у Београцу, постоје разни проблеми испосредно везани за рад самих студената, У томе циљу редакција “Народног студента" обратила се Ректору, др Радивоју Кашаиину који се радо одазвао н дао мишљење Ректората о неким питањима која ће интересовати студенте. Да ли је пријемним испитима побољшан квалитет студија на Техничкој великој школи и да ли сте мшпљења да сви факултети треба да имају пријемне испите? Неоспорно да јесте. Пријемни испит потребно је задржати за све факултете Техничке велике школе, Шта мислите о диференцирању математике за поједине факултете н њеној приснијој везн са дотичним струкама? Математика је општи предмет на Техничкој великој школи. Циљ наставе из математике нису неке специјалне формуле и рачунске операције, већ оспособљавање за матеиатичко мишљење и коришћење математичког обрађивања техничких проблема. Уколико је што од тога за лоједине факултете специфично, унесено је у лрограме тих факудтета. Какву важност придајете научним групама и у коме правцу их треба развијати? Мислим да су научне групе од користи, али уколико не ометају редован рад студената. Шта по Вашем мишљењу треба учинити да се стипендисти катедри што боље припреме за доцнијн рад на научном пољу? Да се за стипендисте катедри узимају збиља најспособнији. Какви су по вашем мишљењу успеси студената у учењу од ослобођења? Шта је ометало и шта омета постизавању бржих и бољих успеха? На нашој Школи има одличних и врло добрих ђака, али и велики

У последње време многобројни студенти Економског и Електротехничког факултета обраћали су се редакцији "Народног студента“ са жељом да преко листа стави на дискусију питање слободних рокова. Редакција је затражила мишљење Деканата и Комитста Народне омладине, јер је питање завршетка студија на ова два факултета најактуелније. Деканат Електротехничког факултета: Постоји бојазан од кампањског учења. Студенти су тражили да им се дозволи полагање испита у слободним роковима Haiue је мишљење, да није згодно да се слободни рокови дозволе свакога месеца, јер постоји бојазан од кампањског учења. Спремање испита на 20 дана пред полагање штети квалитету, а нама су потребни стручњаци са ширим струч гош знањем од онога, које би се стекло спремањем иопита за 20 дана. На седници факултетског савета је решено да се, поред три већ постојећа рока, дозволе још два, у априлу и новембру. Мнслимо да је то довољно. Комитет Народне омладине: Став Деканата изразиће се на квантитет а на квалитету се не би изгубило... Било је дискусије са Деканатом о слободним роковима. На Техничкој великој школи једино је деканат Електротехничког факултета показивао известан крут став. Деканат није показао интервсовање, те смо се обратили Ректорату. Нисмо тражили рокове сваког месеца, али неколико рокова 6и свакако побољшали рад, Деканат је био мишљења да слободне рокове треба укинути. Захтевали смо састанак са наставницима. Изјавили смо своју жељу да

нам се дозволе три слободна рока, док је Деканат допухитао само један. Најзад је дошло до компромиса, Одобрили су два рока. Били смо мишл»ен>а да се новембраски рок дозволи само оиима, који имају по један заостали испнт. То је било решење. Али на факултетском савету, који је одржан без знања студената, донесена је одлука да се одобри само један рок, не рачунајући новсмбарски. Студенти захтевају слободне рокове, како 6и на време завршили са испитима и што пре узели дипломски рад. Овај став Деканата изразићс се на квантитет, а на квалитету се не би ништа изгубило, јер ми полазимо од добрнх прнмера, вредних студената којима би слободни рокови само користили. Деканат Економског факултета: Слободни рокови би дезорганизовали наставу. Економски факултет има врло мало сталних наставника, а велики број хонорарних, те би због тога слободни рокови претстављали велико оптерећење наставног кадра. Слободни рокови бн дезорганизовали наставу с обзиром на велики број студената на факултету. Слободни рокови пружају могућност изигравања режима студија. Велики број студената, имајући пред собом слободне рокове одуговлачио би студије и тиме би се створнла могућност за продужење студија. Искуство је показало да слободни рокови иду на руку кампањском учењу за испит. Тиме се снижава квалитет студија и квалитет стручњака потребних нашој привреди. Комитет Народне омладине апсолвената: Одлука је донесена без икаквог консултовања са студентима. Све до јесени 1950, ансолвенти Е-

кономског факултета имали су поред редовних и ванредне рокове (новембар и март односно апрнл). Сада је међутим на снази одлука факултетског савета, да никаквих ванредних рокова не може бнти. Мислимо да је ова одлуки донета без икаквог консултовања са Комитетом Народне омладнне. Било је професора који су хтели н могли да испитују студенте, нпр. у новембарском року, али због поменуте одлуке нису то могли да учине. Одлука Факултетског савета мотивисана је тиме, да ванрсдни рокови одузимају драгоцено време наставника за њихов научни рад, као и да се слободним роковима омета редовна настава. Да је постојао рок у новембру дипломирало би око 100 студената, од којих 70 стипендиста, којима стипендија износи просечно 2.400 динара, што би износило за месеце децембар, јануар и фебруар укупно

3 а или прогив слободних рокова

483.000 динара уштеде. Кад је већ изгубљен новембарски рок, мислимо да би требало дати један рок у марту или априлу, како би студенти којима остане после јануара до 4 нспита до завршетка студија, моглн на време да заврше. Тиме ће се ш>стнћи нова новчана уштеда, а ааша привреда ће добити на време потреб не стручњаке. Не захтевамо ми слободне рокове свакога месеца, али сматрамо да би рок март апрнл смањио временску разлику од јануара до које би време било рационално искоришћено те не б* одлзгало у недоглед завршетак студија апсолвентима, а то не би ишло на рачун квалитета. Ако је већ немогуће дати слободне рокове из свнх предмета, могло би се дозволитн оним наставницима који хоће и мргу да одрже испите, да то учине. Сматрамо да је овај предлог могућ и да би га требало прихватати.

Испити су понели...

О производности рада уопште а посебно у експлоатацији шума

(Наставак с» друге стра®») мањује и саму количину производа. Овде морамо разликовати два квалитета: квалитет рада, односно квалитет обрађености предмета и квалитет самога дрвета. Овај други не можемо мењати. Он је одређен физичким и хемијским својствима и грешкама самог дрвета. Кројење стабала и искоришћавање дрвета код обраде стабала у сортименте је такође један од момената који има утицаја на производност рада у експлоатацнји шума, јер, уколико је стабло рационалније искројено и дрво код обраде стабала рационалније искоришћено, утолико ће бити већа производност рада и обрнуто, будући да иста количина рада утрошена у изради истих сортимената из исте и количине и каквоће сировике може имати за резултат потпуно неједнаже количине производа. Бригадни систем не трпи флуктуацију радне снаге, јер иста проузрокују поремећаје па и прекиде у производњи. Управо због тога што сировина, да би се претворила у готов производ, мора прећн један пут у виду ланца од X карика од којих he само једна, ако се прекине проузроковати прекид у производњи на cbitm радним местима која се иза ње налазе. Борба против флуктуације радне снаге је истовремено борба за високу продук-

тнвност рада. Једна од врло успешних мера ће бити и та што ћесе шумски радници, радећи стално на једном истом месту, у некој фази рада усавршити у неком послу и постати мајстори свога заната, тако да ће моћи, радећи на томе, и највише зарадити. Искоришћавање механизованих средстава С обзиром да је машина најмоћније средство за дизање производности рада, средство за олакшање и уштеду физичког рада, пада у очи, да су расположиви капацнтети механизованих сретстава најслабије искоришћени управо у фази сече и израде дрвета која процентуално гута највећи број радне снаге као и у фази привлачења која чиии уско грло производње у експлоатацији шума. Из тога можемо закључити да питању рационалног искоришћавања расположивих механизованих сретстава наши радници и инжењерско техничко особље нису пришли са довољно разумевања улоге н значаја које та средства имају у дизању производностн рада. Како је процентуално учешће механизованих сретстава у експлоатацији шума још увек мало, то је продуктивност рада у овој грани привреде, у поређењу са продуктивношћу других напреднијих грана,

несумњиво знатио нижа, Рад се још увек, углавном, обавља људском снагом, без довољног и нужногнастојања са наше стране, не само за увођење новс, већ и за правилно и гтуно иокоришћење гтосгојеће механизације. Пред тим проблемом морамо се дубоко замислити. Tparoве застарелог и преживелог начина у експлоатацији шума, који углавном проузрокују такав однос према механизацији, мораћемо најхитније и потпуно искоренити. Мишљења сам да би подаци о приливу и одливу сталне радне снаге у експлоатацији шума били поражавајући, јер би нам предочили њено нагло опадање; и то не само због тежине шумског рада већ и због несразмерно тежих услова живота и рада од тих услова у другим гранама привреде. Према томе, да бизадржали постојећу радну снагу, уколико је као такву можемо звати с обзиром иа њен карактер и одржали бар равнотежу између прилива и одлива те снаге, мораћемо изменити досадашњи начин рада форсираним увођењем механизације нарочито у фазама сече, привлачења и утовара и стварањем услова и жтеота рада које има и које ћс имати радници у другим гранама привреде.

Прве вести ca испита

На Универзитету и великим школама испити су у току. У овом броју доносимо прве, али непотпуне резултате са појединих факултета. НА ВИШОЈ ПЕДАГОШКОЈ ШКОЛИ ПОЛОЖЕНО ЈЕ 102 ЗАОСТАЛА ИСПИТА. На основу одлуке Ректората а у сарадњи са Комитетом Народне омладине ВПШ, до 15 јануара студенти су били обавезни да положе све заостале испите н колоквијуме, како би имали више времена за спремање редовних испита. Укупнб је био пријављен 131 испит, а постигнути резултати су следећи; положило 102, одустало 19 и пало 10. Одличних одгорора било је 9, врло добрих 40, а добрих 53. ЗА ТРИ ДАНА НА ЕКОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ ЈЕ ПОЛОЖЕНО 208 ИСПИТА. До 25 јануара на Економском факултету је од 323 пријављена испита, положено 208. Пало је 67 кандидата, док број одусталих износи 48. На Медицинском факултету испити су отпочели 25 јануара- Пријављело је 1500 испита, ne рачунајући студенте V годкне и апсолвенте који полажу у слободним роковкма. Патологију, која и даље претставл>а највећи проблем пријавило је 340 кандндата, од којих 80 редовних студената IV године. Од студеиата Ш

године 730 се пријавило за ње заосталих »спигга ш физиологаје и хистологије. Број одусталих је велики. На другој години Медицинског факултета од 667 студената који стичу право на полагање аиатомију је пријавило 400. Већ првих дана оду. стала је једна трећина студееата. Од десет кандидата који су полагали хистологију на Стоматолошком факултету, осам је положило предмет, један пао док је један кандидат одложио исгагт за каснији рок. Са V године од два кандидата којц су полагали до 29 jaHyaipa оба су оцењена са 10. Преко петстотина пријављених испита на Фармацеутском факудтету од чега око 170 заосталих кз претходне шхолске године. На IV години из фармацеутске хемије и фармакогнозије има 120 заосталих испита. Из предмета фармацеутска хемија ва испитнма је до сада пало 12 студената, међу којима и два до сада одлична ђака. До 27 јануара на другој години <ад 40 пријављених, 3 је navio на практичном раду а 4 на усменол« делу испита. Остали су подаожили са врло добрим успехом. Студенти Ш године су прнјавидч све а*остале иаште (59), од кајвг rasr •? уедовних. Ha првој гсмааж кг- су полагани саасо колоквиЈуми га леорганске хемије. Од 108 пријављедагх 56 је поломдало, 21 одустао а пао 31 сту дет.

Ивж. Поповнћ Владнслав