Student

ПРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА СНАГОМ НАРОДА

Бројни датуми борбн, слатле и победа красе историју људског прогреса. Велика земља Револудија и необузданпх духова, земља 1789 и Париске комуне, достојна је признања које јој цели свет одаје. сећајући се великих и по значају општечовечанских датума њене историје. Али, исторнја увек рађа нове даТs'ме а стварају их нови неимари. Велика књига прошлости човечанства забележнла је на неким својим страиицама део часне историје ЈЈТословенских народа. Хроника последњег деценија, међутим, ни једне странице на којој није дубоко урезан по неки јубнлеј нашнх народа. Дв недавна су многе нације могле с оправдзњем само завидети великом француском народу због његове херојске прошлости. Данас пак, Ми можемо бнти поносни да смо за последњих десет година сразмерно исписали највише датума о којима напредно човечанство може с поштовањем да прича. 27 марта започиње то најлепше поглавље наше историје. Западна Европа и део Скандинавије лежали су под ногама Хитлерових армија. Аустрија и Чехословачка биле су окупиране, Пољска, Француска, Белгија, Холандија, Данска и Норвешка поклекле су без озбиљних борби, а на основу споразума с профашистичким владама хит« леровци су запосели Мађарску, Румуннју н Бугарску. Ретки су билн рптимисти. Комунистичка партија је припремала народе за тешке дане, који су убрзо уследили. Противнађодна па и директно профашистичка политика паразита - властодржаца у годинама пред рат, кад су бни тражилЛ нови ослонац за одрзкање своје власти, формално ie водила југословенске народе у нежељен загрљај са силама Осовине. Они су вешто припремили 25 март. Tor дана је у дворцу Белведер у Бечу издајничка влада ЦветковићМачек потписала Тројни пакт. Као што су увек радилн без народног одобрења, тако је било и овога пута. Но, народ сад није покорно сагнуо није изгубио оријентацију. Партија је била на његовом челу. Иако су хитлеровцн путем сличних пактова без особитих непријатносги већ успели укопчати у свој „нови поредак* неке европске земље, управо оне које данас немају .стида да нас чак називају и фашистима, то су с Југославијом повукли нежељена искуства. Вулкан народног гњева затутњао је. Грађанство Београда, а нарочито студенти Београдског универзитета, радници и остала омладина у демонстрацијама 26 марта одлучно су рекли: не! „Боље рат, него пакт!“ клицало се тих тражећи савез са Совјетском Русијом. 27 марта су стотииа хиљада трудбеника у свим градовима дигли свој глас, Наши народи су тих дана једнодушно показали своју решеност „да се пре стојећи боре, него клечећи умр.у“ (Тито). Док cv Хитлер и Мусолини били на врхунцу своје моћи, захваљујући снази једног релатИвно малог народа, први пут су претрпели неуспех њихови планови. То је био први Хитлеров пораз. Приблнжавао се дан обрачуна. Влада Цветковић Мачек је била срушена. У капитулантску Симовићеву владу, међЈ-тим, ушли су многп дојучерашњи потписници пакта. Ноза влзда је очито срљала у издају. Јасно је било да ће корумтшрано војно и политичко руководство у земљи отказатп већ у првом одлучном тренЈ т тку. Партија није заваравала масе, већ је пророчански наговестила догађаје којима смо немкновно ишли у сусрет. Комунисти су отпочели с неЈгморним ралом у војсци, међу грађанством и маса^га 1 тс. Но, било је касно и немогуhe да се земља спаси од катастроФе. Излајничка влада није учинила ништа да би припремила земљу за одбрану. Захваљујући неуморној агитацији к«муниста, 6 апрнл није ннкога цзненадио. Војници су се бо-

рули и онда кад су их напустили командзнти, али узалуд издаја је била дуго и систематскк припремана. Али народ Је остао веран својим идеалтгма. Одушевљење од 27 марта и жеља за слободом инспирисали су ra на будуће подвиге. Једино могућу путању развитка означили су комјшисти, бројним својим жртвама у првим данима устанка, 27 март и догађаји који су му следили, правилиа оцена ситуације од стране Партије у том моменту, показали су да је Југославија зрела за Револуцију, кроз коју су наши народи исписали, крвљу и безбројним жртвама, најлепше поглавље последњнх деценија историје. Даиас, после десет година надчовечанских напора и победоносног марша, који је почео 26 марта на улицама Београда, немамо ни једног дана уназад на којег не би могли само с поносом да гледамо. Многи нам се до данас диве и одају нам лрпзиање. А они са Истока којима од увек нису били драги наши успеси, могу да нам и данас завиде. Никаквим маневрима није било лако срушити 10 годишње тековине једног херојског народа. О снагу сошгјалистичке Југославије, која је дело целог народа, срушили су се сви планови њених непријатеља они

су показали своје право лице. Контрареволуционарна полнтика СССР показала је целом свету какав мир ко жели, ко је искрени поборннк мира, и на другој страни ко ra угрожава. Велика заслуга за то припада нашој земљи. Зато она данас није усамљена. Мирољубиву политику социјалистичке Југославије с достојним признањем цени цело напредно човечакство, које са симчатијама пратн нступе. наших претставника у међународном политичком жнвоту, Јер се принцгаш наше полнтике подударају с интересима свнх оннх којн искрено желе мир. РјжоводиНсмо се речима друга Тита: „Раднмо као да ђе 100 година бити мир, а будимо спремпи као да ће сутра бити рат“. Заиста, будимо спремни, што и јесмо, јев имамо шта да бранимо. Данас, када славимо 10-годишњицу наше народне певолуције и њених великих текозина, мн можемо да нгђемо безброј славннх тренутака из ове недалеке прошлости. Сећање на њнх и на надчовечанске напоре наших народа у протеклом деценију даје нам снаге и поверења да се одупремо свакоме ко покуша да уиишти оно што смо »апочели пре десет година 27 марта 1941.

ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

Узроци неуспеха

Последњи јазтуарско - ф ебру гирски испитни {кж на Грађевииском факултету издвојио је из осталих један врло важан проблем. Математику П положило је свега 1% кандиДата (од 197 свега 2), а математику I свега 3% (од 142 свега 4). Ако се узме у обзир да ово није први пут да се на математици добијају овако лоши резултати, као и да је у овом року заостале испите из математике 65% кандидата полагало по трећи пјт, а 35% по седми пут(!), проблем је више него забрињавајући, Свако ће да се занита који су разлози овом неуспеху? Да ли се математика заиста не може положити? Како побољшати резултате? Анализирајући стање на факултету може се доћи до закључка да су узроци оваквих резултата и објективне _и субјективне природе. Свакако да је на уопех утицао недостаггак потребних (и за просечног студента практичних) уџбеника. Поред тога сви кандидати су поред заостале математике имали и низ друтих предмета које је такође требало слушати. У објективне потешкоће треба убрајати и недостатак лросторија

итд. Можда би могло да се говори и о раду катедре математике: није ли њен рад могао да буде плодоноснији, није ли број асистената недовољан итд. У овом чланку међутим хтели бисмо се задржати на неким разлозима субјективне природе. У последње време појавило се више мишљења да су ови истштн код већине студената проблем психолошке природе, тј. да на резултате нспита у великој мери утиче и психолошка спремност, односно, неспремност кандидата. Неполагање испита за истштом ствара код људи мишљење о власпггој неспособности, о властитој мањој вредности итд. *Ми математику никад нећемо положјгги, јер не можемо да је научимо“. Та уображеност у своју неспособност и, с друге стране, слаба самокритичност, ометају редован рад на припреми испита. Ако се погледа како су ти студенти спремали математику до сада, може се констатовати да велики број њих није ни за један рок темељито прешао це® програм математике. Док им је математика био редоваи предмет у већики слупајева нису ре-

довно или уошнте слушали нредавања или вежбе, било зато што су радили друге предмете, било зато што С У У т <> време већ имали заосталих испита. Касније, кад им је математи • ка била заостао i-rcmir, никад себн нису постазили задатак: научити је од почетка до краја. Градиво се спремало већином пред сам испит и то неке партије, рачунајући да се оне остале партије ”знају“. Прекиди У раду, међутим, штетно су Јгтицали и на оно већ научено, јер се после сваког испитног рока по нешто заборављало. Но и порсд тога, овм студенти су форснралн рад ”по партијама". Поред тога у већини случајева су се тражилн тински задатци и Јтилн се напамет, рачунајући да ће им такви задаци пасти на испиту. Математику је потребно учити размншљаЈЈ-ћи, повезано и у целини, ако се желе постићи стварни резултати. Тражење и учење напамет задатака који ће доћн на испнту, потпуно је погрешан метод. ИндивидЈ'ални рад је код већине случајева слабо примењиван. То се (Наставак на другој стр&,ни)

Двадесет седмог иарта 1941 године, улице свих градога наше земље биие су испуњене одушевљеним масаиа. Народ је манифестовао са паролама у рукама »вестан своје снаre и победе.

Нема дебатног клуба без дискусије

Почеткои ове школске године покренути су на Беогрздском универзитету и Великим школама де батни састанци студената. Пре рата омиљена и негована од најпрогресив нијег дела студената, којима су на челу били комунисти, дебата је бнла снажно оружје унапређења Haj’Ke и њена одбрана од разноразних идеалистичких и метафизичких теорија буржоаске идеологије. Тај карактер, оружја за одбрану и унапређење науке, форме која омоГЈгћава слободно изражаваше свачијег става, места где ће се разменом више мишљења моћи донета најправилнији закључци из свих области науке, КЈ т лтуре и политике, који су због било чега предмет спора или интересовања у аулама, семинарима и вежбаоница!Ма факултета, такав карактер требало је да добију н наше дискусије иа обновљеним дебатним клубовима. Основни проблем свих дебатних клубова и секција био је да пронађу свој властити садржај. То међутим, на и кад се имзла јаона слика о. основној линијн коју треба спроводити, није било ни мало лако. А давање „одозго* некнх директнва, чиме се бнло и почело, могло је само нашкодити дебатном клубу и довестн ra у ћорсокак шаблона. Јер не само скуп истородних факултета, не само сваки факултет и група, већ и свака година поједине групе има сво

ју властиту проблематнку н спецк-* фкчне задатке. И због свега овог, а и због старе истине да све што је ново тешко продире, прош.тн семесгар , био је период лутања и тражења садр жаја рада, период организационог учвршђивања дебатних клубова. Испочетка се у дебатни клуб трпа« лб све, те је претила опасноlст да он постане једина форма идеолошког, политичког, културног па n фискултурног образовања. Теме као што су "Утисци фгтбалера са турнеје по Бразилији', ”Савети архитека« та ФИРЈ у Дубровнику", "Значај пла нирзња у шумарству“, "Остварењв паролс фабрике радницима, као виши стаднј друштвеног уређења*, ”У» тисци са IV заседања ОУН“ итд. итд. псказују то најбоље. Корнстећи првз искуства п пзводећи нз њих закључке, управе дебаткнх клубова почеле оу, сасвим правилно, сужавати садржај свога рада. На Техничкој великој школи И Медицинској великој школи тај новп садржај дебатких клубова и секција свео се пре свега на постављање Н рзсправљање проблема политичкотеоретског карактера, кроз које треба рашчншћавати појмове из поједцннх области теорије марксизма-лењинизма, на теоретску разраду линнје наше Партије, а онда и на обу« хватање таквих питања теоретскостручног рада који су захтевали научно објзшњење и анализу. На већинн факултета Универзитета, карак тер дебатних клубова и секција <>• дређује постављање нз дискусију, пре свега, стручних проблема; ана* ллгзирање разних научних питања у светлу дијалектичко-материјалистичке ПоСтавке истих. То, међутим, овнм дебагним клуббвнма не смета да на своје саСтанке поставе и ове осталв проблеме за дискусију уколнко ty предмет спора међу студентима. Међутим, већина дебатних клубо. ва и секција, на Универзитету и Великнм школама, иије се држала тих основних овојих принципа у постављању тема на дискусију. Неки су одлазили из крацности у крајност, дискутујући само проблеме из једне области друдцтве-i ног илн политичког деловања. Дру« ги, опет, (а таквих је највише), уко лико су се и држали задатака кој* су сами поставили, нису знали наћи праве теме и правилно их оформити. Само неколико примера. Ево како нзгледају "политнчко теорет. ске“ теме постављене прошле неде* ље на дебатним клубовима ТехниЧч ке велнке школе: ”Нов начнн пла* нирања у привреди и новп фи> нансиски систем Електротехнич* ки факултет: ”3начај електрифи« кације“, Машински факултет: в О односима са суседннм земљама** итд. Што се тиче теме "Новц начин планирања...“ миш.љења смо да би врло добро дошла за дебатип клуб Економског фаиултета (јер би економисТима таква тема и могла и требала бити предмет опширне днскусије). За грађевинаре, било би довољно —• опет по нашем мишљен>у. да је ова тема одржана као предавање, којв би у ту сврху орга*. низовао агитпроп или нека његова комисија. Огична је ствар и са темом ”0 зна/чају електрификације“, Нскрено говорећи, не верујемо, да је тако позната тема и овако широко постављена (предавања са оваквим темама била су актуелна 1945 године у организацијама Народног фронта) могла не само изазвати неку дискусију, него ни дубље заингересовати сг> г денте електротехнике, И, о трећој: "О односима са сусед, ним земљама*. Није лн то тема за политичке информације? У веои £а овим нримером нмамо још само два питања: прво, у чему је теоретско политички карактер горњих тема и, друго, не прети ли нам опасносг да овака постављеним темама дебатни клуб поистоветимо са прошлогодишњим полнтичким курсевима, наравЧб, са иешто више ширине? Други пример: У последње време 'ебатни клуб и секције Технолошког бакултета имале су ни шше ни маhe четири теме из области културе , ("0 идејности у умвтности“, ”0 у. 1 (Наетавав ва друтв} •чмв)

ОРГДН НО С36И|!ј в* b£ v t РЛД С К 0 1V1 HMBtt3iifcl£ И ВЕЛИКММ школдмд