Student

П JD И Л Q Г Ј |ШIIIIIИШIШIШIIШШШIIIПШШIППШI мље, а чокоти су тако стари, суви. Јадни скне, схвати нешто вшне од својих књига. Схвати, схвати, Зашто те речи. Па он види далеко више, он се ничега не стиди. Он ie весео, шерет без вина и става. Он воли овагј градић, чију радну снагу срче лоза и који се не може тужити да има прљаве сокаке и нечисте савести у њима. Мама, ничега се не стидим осим старих навика које су болест. Болест, да! Зоран је појео салату. Закео се сличан детлићу над првом кором. Није климао главом, rorje ни слушао. Стрепео је од нечегаПреко године никад се није препирао с мајком. Осим ретких недеља када је ишао далеко на Мораву и враћао се чупав, скрушен. Ми пемамо довољно за живот, то је тачно. Али обичаји вреде, они нису само моји и твоји, они су прошлост која лебди међу иама. „Красне речи. Мама уме да прича“. То мксли Зоран. Да, он је читао њене ђачке задатке. Како је само дивко писала о зими, о снеговима који се топе, који носе једно доба У РУЦи, а дају само мало снова. Не осећам cs добро рекла је кад су пошли. Тешко ћу стићи до гробља. Вегар давно није био тако оштар. Боркан je устао, испратио их. Затворио је капију и дуго гледао за њима. Требало је да каже: „Довиђења“, Требало је. Нека бура лутала је по њему. Како се звала није знао. Дуго је гледао. Та улица је водила до моста одакле је један каљави друм водио за горња села а други се прооијао кроз воћњаке и стремио оној купи брда на чијој се заравни одвајкада белела цркза, та печурка без ссмена и промеке. Било је подне, са ветром и мало сунца које се просто боји да не расани прозоре. Пролазиле су старпце и жене у капутима који су још чували кешто од своје шггкости и значаја у младости. Воркан их познаје. Можда им каже добар дан. Можда га оне и не виде. Оне се тако брзо крећу. Ето, пролази баба Дана која је тако дивно оплакала свога мужа, а мртвог сина није ни видела. Просто су јој послали писмо из лагера. једне јесени када су берачи неми и груби, када је са сусетком сама брала грожђе преко реке, тако тихо га брала као да га броји и цеди. Од чега живи та жена? Од туге у бучном крају? Глупо. Туга је исцрпна, она има своје границе. Мислио је да ваља поћи некз г да. Те жене што носе бокале и корпе, што су од јутра месиле, играле око ватре, чистиле и сггремале, могу га питати нешгго. Уосталом, теткино писмо је остало на шиваћој машини Треба га прочитати. Одједном нешто чупаво заигра пред њим и улица

се испуни неком пеном која привлачи све шкрте боје зимског дана без снега. Неки пегави момчић гонио је овце. Оне су се стискале једна уз другу. Погнутих глава топтале су и скренуле у сокаче. Извукао је чешаљ из ггрслука. Покушао је да ce кечим забави. Тада је наишла жена његовог професора из земљописа. Оседела, али кочоперна журила је улицом. Да у десној руци шгје носила салвет са житом и бочицом ракије, не би се рекло да је обузета обичајем. Задушнице. Коме то треба? Чему плакање да би се само сузе виделе? Могу да закасним... Дођи. Милош те одавно није видео. Нешто је жалостан. Дођи. Касно је спустио чешал*. Збуиио се. Сетио се писма, Вратио се у кућу. „Нећу ваљда да урлам“ шапутао је. Глупост се тешко именује, ади постоји. Свеједно је да ли ћу то рећи гласно или на пола зуба. Увече је нека жарка магла обавијала прозоре и рамове на зидовима. По улицама су се клатиле светиљке и с часа на час бацале прамен светлости на сточић са књигама. „Ко каже да „Јадници“ нису добра књига. Само Зоран је, закаснио“. Поред тога он воли смешне кришке. Да, тако је рекао јуче: смешне кришке. Из кухиње допире тихо жуборење. Мајка је брисала кашичице. У лончићу клохоће вод& за кафу. Ти стари звукови мешају се и прсплићу а он их прима тако брзо и помно као странад. Најзад, иије важно ко је у rrpaву. Ући he тамо и рећи he нешто. Цело после подне креће се мучко. Тишина је чудан поклопац. А после га је тешко подићи, Неко долази, Сигурно Зоран. Хоћеш на вечеру. Ма-ма је уморна. Радо hy поћи, али да не буде умор већ распрс умора. Само да се не понове подневни гргори. Да Зоран не помише теткино писмо, ту горку кашику лека. Седели су врло кратко. Само је Зоран дуго жвакао. И причао о кеком вину, о неком другу. Његов тенор се ширио и растао. Мајка је нудила и склањала чиниЈе, Боркан је слушао њене утиске са гробља. Утиске, који су је терали на горак утао усана. Причала је све течније, топлије. И најзад, не да закључи за увек, додала је: Ти имаш право. Збиља се претерује. Било му је свеједно. Није било речи о исправном мишљењу. Он је само тражио да његова мајка буде без мане, да буде лепша него што је била. Најзад, она је мајка к треба се бринути да то буде уз своју децу, нежност уз њихову срџбу, гордост уз њихово дело, кајсија уз њихово цветање...

М. МИРКОВИЂ

УДРУЖЕЊА ИЗ УНУТРАШЊОСТИ

Чега се плаши наставнички савет

Почетком зимског семестра 1952/53 школске године Удружеше студената града Панчева* основало је културно уметничко друштво „Академска сцена“. Циљ осниван>а овог друштва је да студенти и средњошколци сво-

јим заједничким радом подигну квалитет и ниво културно уметничког рада омладине у граду. Пошто је расписан конкурс ми смо се обратили директорима и наставницима средших школа за помоћ. На неразумевање и сумњу у мо-

гућности наишли смо једино код наставничког савега Више гимназије, па нас је то зачудило. Сви смо матуркрали у панчевачкој гимназији. Већина наставника нас добро познаје, па је заиста чудно да је забрана ученицима мотивисана тиме што учвници у својој сарадњи са студентима „не могу ништа позитивног да науче“. Заиста је изненађујуће да се сумња у младиће на које су они кроз осам година васпитно деловали. Не личи ли то на сумњу у оопствене васпитачке и педагошке способности? Друга још маше оправдана бојазан је претерана „брига“ за своје културно уметничко друштво „Змај Јован Јоваковић“, чији је рад заиста до сада остао незапажен. Мада је од 600 ученика гимназије свега 9 радило у „Академској сцени“ до ове чудне одлуке, по мишљешу ваставничког са вета ово је претставл»ало покушај растурања гимназиског културно уметничког друштва. Није ли то апсурдно? Ову одлуку Наставничког савета изгласао је и потврдмо и родитељски савет на свом задшем састанку. Сматрамо да смо обавезни да се повинујемо одлуци родитеља који су директно зашггересовани, чија деца раде у „Академској сцени“,а не читавог родитељсхог савета који није ни позван да те одлуке изгласава. Сматрамо да између осталог ово питаше задире и у ограгшчавање слободе избора друштвене активности ученика, што кије први случај од стране овог Наставничког савета. Ми смо мишљења да су ученици дужни да поштују школска гтравила и да се у вашпколском животу понашају као ученици. Исто тако, мислимо, да су и паставници дужни да помажу ученицима да нађу садржаЈ тог ваншкол ског рада, да га развиЈају, а не да га ограничавају. Ка крају се шггамо: плаши ли се Наставнички савет негативног утицаја својих бивших ученика на данашње ученике или гушења културло уметничког рада у друштзу „Змај Јова Јоваиовић"?

Одбор Удружсња студената града Панчева

За средњошколце

Са хемичарима

У дворишној згради Филозофског факултета увек се осећа водоник сулфаид. Има ту и других маше или више пријатних мириса. На вратима нас дочекују студепти у мантилима који су некада били бе ли и цели, а данас се преливају у свим бојама. У приземљу је велика просторија у којој се налази велика лабораторија за извођен»е вежби, у којој истовремено ради 60 студената друте годидине хемиске групе Природноматематичког факултета. Сваки студент има своје место са потребним посуђем и реагенцама. Кад се врше вежбе са лако испарљивим материјама, ради се у капелама које су снабдевене јаким вентилаторима за извлачење гасова. Веома се често дешава непажљивом студенту код раца са запаљивим материјама да се ове запале и тада се догађају читаве мале експлозије у лабораторији, Све ове анализе ерше се по нарочитим упутствима и под руководством асисгената и професора. Док се

врши једна анализа води се цневник у који се уноси сваки дезаљ процеса. Хемија се слуша свих осам семестара кроз предмете: неоргаиска хемија, органска хемија са стереохемијом, биохемија .аналитичка хемија, хемијска технологија и специјалан курс у коме се изабере диплом ски рад из области оргакске, не органске или биохемије. Поред ових предмета на групи се још слуша физичка хемија кроз предмете; огшгги курс физичке хемије, атомистика, термохеми ја и електрохемија. Сем тога слушају се и минерологија, ма тематика и експериментална физика, све по два семестра. Сви предмети су повезани са практичним вежбама. Сваки студент је обазезан да слуша два семестра један страни језик и општи курс педагогије са методиком наставе. Дипломирани студенти одлазе у гимназије и у привреду. У фабрикама раде у лабораторијама, где раде на контроли производа. Ж.

Анализз је завршена. Да ли је успела.

ДЕЧЈИ ДОДАТАК И КЊИГЕ СТУДЕНАТА

Питање дечјет додатеа пред мет Је дискусиЈа у аули, породици и на улици, а питаЈу се и произвођачи да ли кноги студенти оправдано примају помоћ заЈеднице. Тако је ttpe извесног времена била Јавна дискусија на Правном факултету по овом и Још два нераздвојна шггања: кгвггзи студената и утшсу на прву годину. Ова дискусија Је нужиост објективне ситуације. Тумачењем члана 44 Упутства за примену уредбе о дечјем додатку, дошло се до закључка да га треба другачије формулисати. По уредби пра во на дечЈи додата:: имаЈу сви који редовно уписују семестре, али се ту поставља питање услова за утшс семестаро. на појединим факултетима. Упутство за примеку уредбе то регулише да поред редонног уписа семестара треба давати редовно и сп и те, али у ставу П чл. 44 даје превагу упису семестара. Пошто режими студија ннсу свуда исти, то студенти појединих факултета без икакве одговерности за примљени додатак могу да про веду бар известан број семе-

стара. У вези с овим питањем псставља се ггроблем и установа књиге студената да ли тре ба да постоји, има право на шу и докле? Мислим да право на шу треба дозволити само студентима прве године који су дали бар половину од броја испита. Уписом у шу они даље задржавју статус студента, уживају право одлагаша војне обавезе, коришћеше попуста у саобраћају, користе фондове Здравствено-потпорног удружења итд. Бећ две године: дискутује питање ггријема на прву годину и сматрам да није правилно решено. Практи ковао се или ограничен или неограничен пријем. Сваки је имао последице коЈе указују да треба извесне поЈаве што пре стклошгги. Масг-Ени гтриЈем даје могућности одабираша, али кад се стане на гледиште да је прва година „пријемна“, онда озакав експерименат кошта иапример Правни факултет 4 милиопа исплаћеног дечјег додатка. Кад Је у питању огразшчен пријем, онда треба више отворити „отшкринута" врата. Решење је мислим да сви конкурси за упис

буду у истом року. Aaso све oeo имшо у меду, онда нам се намеће као закључак да је неопходна изме* на у овом члану. Треба применити систем испита и шме остаарити контролу над расооделом ове не тако мале суме дјруштвсног дохотка Оишевдисти полажу рачун заједажци, а онда зашто вз би и овм остали који цримају дечји д or датак осећали пред невхм одговорност. Претставншц* Савета за науку и културу, Социјалнот старан»а који су присуствовали овој дискусији ммали су у виду предлоге студената приликом вајновијег начина квнтроле ис* плате дечјег додатка. Havr* сто смо с тим да више неће бити отшх који he примати додатак под „фирмом 4 * студента. Зиачи да треба недвосмислено ићи ливијом пгго већв контроле расподеле дру штвеног дохотка и то баш од стране маса, не дозволити да се за динар заједнице не звл куда је отишао. Само тако можемо схватити систем исплате дечјег додатка студентима.

Миле МИЛЕТИИ

У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Необј ављени рукописи

ИдуКи за трагом рукоггиса Вранимкра Ћосића, коЈе је по његовој смрти мајка предала Универзитетској библиотеци открили смо драгоцеие рукописе људи, знача]них за кашу националну културу, а посебно за кљижевност. Збирка садржи писма и оригиналне рпдове почев од писама Захарија Орфелина, па до необјавље них дела Бранимира Ћосића. Мада Је рукописна збирка Универзитетске библиотске на од најмлађих у нашим научиим установама, у к.ој се палазс велике вредпости. Напр. „Бараљски рукопис Душанова законика" откупљсн маја 1952 године, који Је вероватио старији од тзв. „пртгзреиског рукописа", до сада познатог као наЈстариЈи препис уништеког оригинала. Један од осиивача рукописне збирке библиотеке Је Јован ВуЈић из Сенте, чиЈе завешташе садржи ореко четири стотине рукописа из седамнаестог, осамнаеетог и деветнаестог века. Студираље ових рукописа много 6и допринело нашоЈ историографиј и. Такође библиотека често добиЈа поклоне. Долазе људи са разних страна и доносе писма и рукописе које су најчешђе случајно открипи по страницама прашљавих кљига. Има и оиих чије збирко претстављају посао целог људског века. Од Аруна Шаликјана дентисте из Београда, библиотека Је добила 198 рукописа на турском, арапском и персиском језику насталих у нашоЈ земљи који ће до-

принети расветљавању прилика п изграђивању културне делатиости у нашој земљи за време Отомаискв империје. Прегледајући рукописе уредно сложене у фасцикле којв Je уз велики труд уредио др. Марковић, наш познати историчар наилазкмо на све интересантније материјале: османаестог и почетком дсветнаестог века писма Орфелина Жсфаровића и стотине иепроучених писама кнеза Милоша. Задржали смо се на интересаптлом писму Аврама ПетрониЈевкћа, попечитеља упућеном једном приЈатељу у коме roвори о односима према Милети Радојковићу, зачетнику Милетине буке: „Када ја дођем Милош бро Јутро. Када Ја дођем Милош на моЈих десет рекне Јсдну, а Милети се до црне земље клања, те се не зна ко Је господар, а ко Је поданик*. Ово пише убрзо по умирењу Милетине буне 1853 године, када Је Милета подмићен високим положсјем у управи. Овакви рукописи и преписка нашег претставника у Вукурешту Косте Атанасијевића од преко 150 писака могу донети многе податке о Милошевом времепу. ЗЛБОРАВЉЕНИ ПЕСПИК... „Ој СрбиЈо мила мати"! почиње 'една песма. Свакако речи су вам познате? А да ли знате ко Је начисао? Вероватно не! Песник Лу-

ва Сарић (Ш7 —1866), учвних Брав* ка Радичевића. Сазнајемо да Je сеак овв обЈавио еамо једну песму Чвкриној „Словеици* 1860 годивв И ца се све остале (95 иа броју% веобјављене валазв пред нама. У песмама се осећа утмцаЈ народне поезије и тзв., „лирике мирнога чуа ства“. Ова збирка чека на неког ко ће Је средити и обЈааитк или написати студмју и тако маи приближити ствараље овога даровитог песника. Можда he неке од озих ne сама значити праао откриће за историју наше литературе, Јер су доскора биле потпуно непознате. ЉУБИТЕЉ СТАРИНАм. Др. Марковић прича: „Десило св аа смо недавво показали скоро откупљени барањскм рукопис, Једном америчком библиофилу, који Је чим Је чуо високу откупну цену, одмах без размишљања „понудио двоструку своту**. Нспроцењиве се врсдпости нв могу продати - одговорио иу Је др. Марковић. Изгледа да нас није разумео... Отишао Je разочаран... ЗАНИМЉИВИ ДНЕВНИК Један од првих ерпских студенага ка страни, ДимитриЈе Матић, иа гимни пријатељ ЈБубе Неиадовића водио Је за време свога школова,м дневник. У њему се говори о страноЈ култури како Је он прихватао, како Је на њега она утицала. Култура разних земаља коЈУ Је упознао, путујући преко распуста и о бурним превирањима у Европи пред знаменитом 1848 годином. Писао Је на траци хартнјо дужине петнаест метара. Заврши«ши, окренуо Је и продужио писатп са друге стране. Иако Је рукопис стар, веома Је читак, те претставл>а У неку руку систематизоваи преглед прилика у Европи и потом у СрбиЈи од 1845—1848 године. Дневник се завршава априла 1848 године када Је дошао у СрбиЈу да би присуствовао МајскоЈ скушптини. Цео рукопис одише ватреним родољубљем и великосрпством, толико клрактеристичним за нациовалиа осећања учесника МаЈска скупштине. ОСТАЛИ РУКОПИСИ Мвоштво писама Симе Матаву;ва, СтЈепана Митрова Љубкше, Бранимира Ћосића чине захвални материјал за употпуњавање ликова ових писаца. То су коизервиране њихове интимне мисли. намерв о писању нових дела, концепциЈе романа које никада нисмо углодали. Оно због чега смо дошли, рукогојси Вранимира Ћосића су пред нама, али због интересантностц и обиља материјала о њима ћемо гово рити у идућем броЈу. Наша Је жоља била да само скренемо палсњу на овај матери Јал коЈи има велики значаЈ за историЈу књижевности и етнографиЈу, те претставља захвални материјал за етудеате који желе да се баве научним студијама и наше иамере при писан>у оиога чланка кретале су се само у том оквиру.

Лрагољуб Ђ. Кдвржм к. Днх«

Ушсверзитетска библмоте&а

Spog 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5