Student

Drug Tito Pretsednik Republike

бкир§llпе осl§оуагаlа је јеЉшЈибпобН пагос!а, кас!а је Iхађгаlа Нги8а ТИа ро Лги§l ри! га Ргеl- пабе Керић Ике. I шј 5е рпЈгигијешо секШкаша 1 Геlјаша па§ЈН дгас!апа, бЈеигпј Ја се рос! ТИогlт гикоуоЈBl\ г от паба тетlја Iсl и поге ивреће 1 роНеЈе. ДРУГИ КОНГРЕС ССЈ 13,14 и l5 марта

Из Секретаријата, Централног одбора Савеза студената Југославије сазнали смо да се врше обимне приггреме за II конгрес ССЈ. Послати су позиви свим иностраним националним унијама са којима ССЈ сарађује. Конгресу ће бити предложен следећи дневни ред:

1. Отварање Конгреса, избор радног претселништва и верификационе комисије. 2. Усвајање пословника Конгреса. 3. Извештај ЦО. ССЈ за период од I до II конгреса референт Миша Николић. 4. Извештај ревизионе комиснје. 5. Реферат: О главним наредним задацима Савеза студената Југославије референт Мика Трипало. 6. Извештај Верификационе комисије. 7. Дискусија на основу извештаја и реферата. 8. Избор кандидационо-изборне комисије. 9. Избор новог ЦО ССЈ и Ре>визионе комисије. 10. Закључци. Сви делегати ће добити до 1 марта извештај Централног одбора о раду између два конгреса и извештај Надзорне комнсије. Према предлогу Секретаријата, Кокгрес ће радити на пленарним седницама. Ако буде потребнс фор\цфаће се посебне комисије за формулисање закључака о појединим питањима.

PRVA MEĐUUNIVERZITETSKA KONFERENCIJA

PRETSTOJI REVIZIJA nastavih planova i programa

Како огдапlхоуа*l затоиргауи ипlуегхКе(а? Џуовепје роs(сЈ>рlотsкод 54исЈ?Ја?

ГТ Вес§гасlи је 13 1 14 оуо§ тебеса скЈггапа Ргуз Iпlегипl- копlегепсђа којој 5и ипlуег2llе!а 1 уеИк!ћ sкоlа и гетlј! КопЈегечсоа је IЧ2шаlгаlа дтоба рИапја га<3а Iакиllеlа. 2а кlјибс! копГегепст је Iтаји каг ак!ег ргерогика 1 <lоslауlсе 5е SУЈт Iакиllеlбкlт зауеllта. као 1 ргобУеlпlт уlаб!lта.

l копЈегепсЈја осЈгГасе зе па робе!ки вуаке Зкокчке §о<ЗЈпе. 81есЈеса се 5е обггаИ и 2а§гећи. РгесИогг га 2акоп о ипгиеггИеИта КајГМја (ЛбкизЈја УО<Зепа је о ргесЛогшпа га ћисЈис! 2акоп о ипl\'еггllеllта 1 уеИкхт зкоlата. Меја о б-атоиргау! lо је ћИа роШгпа Iабка вуакое сИзки-

Iапlа; 151акпи1о је (1а иппгеггГ-Iеl Iгећа с!а ћисЗе рајуИа пабlаг па 1 паибпа ибlапоуа, а и \гг§епји Iо§а га<lаlка паlагl зе ог§апl2асlопо 1 ровге(lпlт гикоуо<lslуот Каго•Мпе зкирбИпе КагсхЗпе Керић Ике. Iпlегеsапlпо је 151ас1 гакЗјибак сЗа ђ! ћи<3ис! 2акоп Iгећаlо <3а ђисЗе кга!ак- орбИ гакоп, о§lауlјајисl тоеиспоб! «3а бе об!аlо росЗтђпјје ођићуаИ сЗги'?lт ргорЈз!та. Bатоиогауа ипlуег2llеlа ђаlо ђ! ба ођићуаИ буе <3гибlуепе Iакlоге кој! 5и гаЈгИегезоуап! га уlбоко sкоlбlгуо, <Зок ђ! ргауа 1 (ЗиГпозИ исезшка и катоиргам! ђИа и вгагтеп за 51ерепот пИћоуе гат^егебоУапозН. То 8е смЗпозЈ пч паslа\ т пlке, бlисЗепlе. ргоsуе!пе уlабИ 1 51гоки бlгибпи Iа\тобl. б!гиспе јаупочИ Iта т кагак!ег. (Зок је иlо§а бауега бlисЗепаlа и рге<3lо2lта га поу! 7акот> ЈогтиИзапа оуако: »ТЈбе§се з!и<3епаlа и батоиргау! ипl- оз!уашје зе роугетеп!т рогпсашет ргеlбlаупlка 51исЗепа1а па зесЗпке Iакиllеlsкlћ sауеlа га<ls гезепја рИапја смЗ Iпlеге&а га 51и<3еп1е.« »РгесЗтеИ зе пекад. зЊагаји ргета ИбпобИта, §га<Згуо зе газсеркауа 1 (и баИ* гагитЈјју. гатог)....« Iако је росео сИбкизЈји о паslауп!т р!а по\Ита 1 ргоггат!та јес Зап осЗ ибебшка копТегепсјје. Јоs копкгеlш’lе о Iоте §оуопо је гек!ог

Дг Уикlс МЈсогхс: »2а рге<3те! Гlгшlо§lји па Ргlго|lпотаlетаИбкот ИакиИеШ робк)јао је је<lап ргоЈеаог; розlе је <lоlазкот јоз је<lпо§ бгасЗа ро<lеlјепа па <lуа рге<Јтеlа. sа<lа аи ргlтl,јепа јоз <lуа <lосепlа 1 ако ђ! 1 оп! ргесЗауаИ, ро геб!та <lг УикЈса ош!а ћ! IтаИ .беИг! рге<lтеlа.« (зтећ). Сезl; је зlибај <lа 1511 ЈакиИеИ и гагИсШш итуег2llеlзкlт сеп-Iпта пе зато зlо Iтаји гагИбИе павlаупе рlапоуе 1 рго§гате као 1 гегlте 51и<Ија, пе§о 1таји 1 гагИбНо I,гајапја зИкИја: МесИстзк} {акиИе! и Bкорlји Iгаје ре! ео<Ипа. с!ок па <lги§lт ипхуеггИеИта Iгаје §еsl 1 51. Кад! зе, <хЗ »Iгапе копlегепсlје* <lа Iакиllеlзкl зауеИ и Iоки оуо§ sетезlга рп<!и <lеlаlјпој 21 ј! паз!аупlћ рlапоуа 1 ргоЈргата. Ва ћ! зе ибкlа<Ио б!и<Иј па sго<lпlш IакиllеИта осИибепо је <lа зе <х!г2е тlегГакиllеlзке коп ГегепсЗје пазlаупlка које ћ! 1§lе »пе ри!ет Гпгтапја павlауп!ћ рlапоуа 1 рго&гата као } гегЈта бћдсИја«. како је Iбlакао 1е <lап о<l ибезпГка. пе§о ибкlа<Ииг копкге! п!ћ изlоуа бегхга 5е Гакиllеlзкlт бауеИта сlа ђаптеге, о<lтк>sпо роlогеп <хl- ћгој }sрИа. ћи<lи розlе ргге' §<х!Јпе зИкИја. »2ао т} је з!о тогат }б!ас}, гекао је рге!?lауп}к бауега зlи<lепаlа Ји§oslау}}е, <lа зто т! бШдепИ и (ЈобаИа.чпјо} ћогћ} га геу}гlји па?lауп}ћ ћШ §оlо\*о изатl]еп}.« N3 оуо шко схl ибезп}ка п}је рптесЗћи. (КазТауак па Iге6ој зlгапll

Јединствен став

Одлуке н материјалн 111 (ванредног) плеиума ЦК СКЛ темељито су разоткрили аитимарксистичке, ревизионистичке, за пашу земљу и социјалистичку изградњу штетне ставове Милована Ђиласа. Оне су поново потврдиле стару истину да се ни са којих других до доследно марксистичких позиЦиЈа не може говорити и писатн > социјалистичкоЈ демократији, ниГи о било ком другом питању праксе и теориЈе социјализма. И показале су да било коЈи други став ма како прикриван и замагљиван тобожњим „антидогматизмом", „даљим развојем теориске мисли", „новим иде Јама" када не полази са научних позиција и не извире из научне анализе наше ствариости мора да доведе до анаркистичких, по својоЈ суштини граканских, социјалдемомратских и ■уржоаских позиција.

Управо то су, по сржи свога зиачења, Ђиласове теориЈе о апстрактвој демократиЈи за све, о негирању улоге радничке класе, о излишности посто Јања демократског механизма, о сувишности улоге и рада Савеза комуниста итд. Управо то, само још Јасније, показуЈе читава Ђиласова концепција када се ослободи намерно убачених полуистина и појединих примсра, када се сагледа и оцени у целини. ОрганизациЈе Савеза комуниста и студенти нашег Универзитета дискутовали су о ставовима Ђиласа суочаваЈући их са ставовима VI Конгреса и II Пленума ЦК одмах по нзласку саоштења ЦК Користећи те материјале организације су виделе и Једнодушно оцевиле као туће нашој борби за социјализам оно што Је било осиовно у тоЈ коицепцији.Тај једииствени став значио Је нову потврду повезаности са 'стремљењима и борбом радничке класе. значио је доследност у борби за линиЈу VI Конгреса у изградњи социЈалистичког друштва. Наш став био је израз наше снаге и чврстине Пропала су сва очекивања оиих малоброЈних коЈи су се надали да ће стуЈетПгГ београдског Универзитета мислити друкчије него што мисле сви људи наше земље Посматран само са становишта личности Ђиласов случаЈ не би заслуживао да се о њему поново пигае после свега онога што је о њему до сада написано и речено. Али Ћилас ниЈе само појединаи Он Је пре свега нужни израз и гласноговорник малограђанских и сличних схватања, израз оних снага које покушаваЈу да се супротставе нашем даљем кретању напред. Те снаге су мале али посто Је. Вила би несумњива политичка погрешка превиђати их и потцењпвати. Трећи пленум Јс на то нзричито указао. Против њих се треба борити стално и доследно као што смо се борили и боримо са бирократизмом и бирократијом То Је Једини могући пут развоЈа социјалистичке демократије у нашој земљи.

U OVOM BROJU

Р s*а Је аlеs ек [Н пегуохе 9 >*исlвп(sкз сЗсипоу! и сЗеСкКи ■ р!дуо тоге« 9 (е^!уаl ћеодгасЗ5кЊ s(исlепа*а В8 »гапсих и (опсЈопи зерог(аха псођкап ата(ег Ц Ваlкагикб О гес!п*оsкоlас оПггрЈЕк: рзВесЈтк па 800 т. I

ЗА ДИСКУСИЈУ

Постоје ли групе БЕЗ ПЕРСПЕКТИВЕ?

На Филозофском факултету има неколико група чији студенти за сада нису сасвим сигурни да ли ће после завршетка студија моћи ла се, залосле на одговарајућој струци. То су: педагошка, психолошка, историја уметности, археолошка, етнолошка и славистика. Прн садашњем стању школства, уколико се не измене прилике. проблем би се поставио и на неким другим групама. На Филозофском факултету. чији стручњаци иду углавном У средње школе а само мањи лео нађе места у другим просветним и научним установама, садз студира око 8.000 са апсолвентима. Мада је у ову цифру тнет и онзј број ванредних студената, од кога се неки моментално налазе на дужностима учитеља или наставиика, а ОБАВЕШТЕЊЕ Услед несташице хартије, Редакција „Студента” је примсрана да неколико бројева изда на осам страна.

студирају да би после завршетка студија добили боље место, ипак је та цифра велика. Но, гледајући из опште перспективе и узимајући у обзнр чињеницу да ће се школство разви. јати и да, нарочито у неким струкама, стање још увек не задовољава, тај проблем се не би могао поставити. Унеколико друкчије стоје ствари у струкама горе поменутих група. На неким од тих група није много дипломирало, па ипак осећа, се засићеност у стручњацима те врсте. На етнолошкој од 1948 године до данас (а тада су. углавном дипломирали први студенти после ослобођења) дипломирало је 48, на историји уметности 86, археолошкој 15 (раније је она била у саставу историје уметности) и на педагошкој 111. Некад популарна славистичка група дала је досада 108. дипломаца. Сада је и ту дошло до застоја. Шта ће онда радити будућих 200 слависта (без садашњмх апсодвената-? (Наставак на трећој страни)

VESTI

Оађог га рговуеlи пе КагоИпе вкирбИпе оу!ћ Оапа роМпје ва «Ибкибlјот о рговуегпот 5151ети. Рогес! 051а1о§. ћопебе ве осllика о паз!;аупlт р!апоу!ша 1 ргобгатlта, арво!вlа4Л 1 вИретИјата. ОСекије зе Иа 6е изкого РШ 1 2акоп о игауеггИеИта. Оп?аш2асlје вlисlепаlа рпргетаји еlађога!е ва ргте<lРата 1 ргес!ЈогЈта које 6е с!озlауШ осl- га ргозуеШ. бауегпо Јгугбпо уебе <lопеlо је оШики о араоl- 2аигеl је ргоllу роуебапја вков зlа2а 1 ргерогибепо <lа ве гебепја Iгаге и ргауси 12тепе пазНаупШ рlапоуа I јег би опl 1 ргоиггокоуаП ва<lабпјl ћгој арбоlуепа!а 1 <lи2lпи зко? вlа2а. 1Т те<lиугетепи, ро герићИката 6е ве Iогтl- кот!вlје које 6е роје<ll- геsауаll рИапје араоl- 1 ДоповШ оИlике. Котlзl,lе о<lтаћ робШји ва гас!от. Ргета ро<lас!та 1г арагаlа sауегпо§ Iгуг§пвB уеба ровlој! рге<llо§ «1в ве вlисlепllта ос!игте ргав* па ге§гез га босИбпЦ оЉпвг. Оуо ве о<lпобl па опе вШЛеп1е кој! ви 1о ргауо IтаИ зато па озпоуи Iоеа §lо зШ<Игаји 12§1еИа <lа рге<Иа§абl осИике роlаге ос! бlпјепlсе <lа је је<lап ћгоЈ в!и<lепаl;а па паб!п когlбllо ргауа 1 <lа 1о пе IЈепо иор§lауаји. # ићlјапа: И <llбкивl}ата I 1 око пав!аупlћ рlапоиа 1 па Ога<lе\<lпвкот ГакиИеШ ап,уа2оуапо је с!ги§lго Iп2епјега 1 Iећп!бага 1 \гесl ћгоЈ рг!гге<lпlћ га<lпl- Оуот пабlпи га<lа бlа\гlИ зи зе пек! павlагпlсl баве Ите. ло, кг§l аиТопотЦа ТТпlз*ег-211е1а. дос! XIX ћгв? 3 * Ч? * * 17 П ЛИНННИ!IННУНв&Н9И№ШННИНЕВШВ(ШШI^BбН9Ш^ песlеlјпl 1 1 5 4 Вео д г о <l5 к«Н &4исlепа4а