Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х. С. 101

њом и светски рат, а по томе, и поред свега оптимизма у Берлину, дошла би у питање неутралност Румуније... Ако ми изазовемо рат, он ће се водити под условима за нас неповољним, а ако рат буде од- · ложен за доцније, и пошто се дипломатски добро спреми, под много бољим... Не треба заборавити на стање наших финансија... Ја нисам за то да треба трпети и даље рад Србије противу наше државе, да треба прикривати њено изазивање.. ја мислим да би требало упутити Србији једну ноту у умереноме тону у којој би изложили нашу тужбу и наше захтеве. Као такве ја бих навео изјаве српских дипломата Спалајковића у Петрограду, Јовановића у Берлину, крагујевачке бомбе у Босни, сумњиве Босанце са лажним српским пасошима, непријатељске изјаве српских чиновника и официра, држање штампе, рад разних друштава и школа. За сваку тужбу тражио бих задовољење. Ако Србија не би дала задовољења, упутио би јој се ултиматум, а после њега би следовала непријатељства... и кривица за рат пала би на Србију... Ако би Србија попустила, онда бисмо искористили тај пораз до крајњих граница да уредимо ствари са Бугарском и другим балканским државама...“ Заједнички министар иностраних дела гроф Берхтолд је био на реферисању код цара 9. јула. И чим се вратио, он саопштава немачкоме посланику Чиршкоме свој разговор са царем. О томе разговору у Ишлу Чиршки телеграфише овако у Берлин 10. јула 1914: „Гроф Берхтолд ми саопштава о своме бављењу у Ишлу ово: „Њ. В. Цар проматрао је садашње стање са највећом мирноћом. Затим је изјавио најживљу захвалност на држању нашега владара и царске владе и казао да сада дели потпуно наше мишљење. Цар сматра, као и ми, да треба једном учинити крај несносном стању у Србији. О важности такве одлуке, Њ. В., каже гроф Берхтолд, потпуно је сагласно са нама. (Са стране на овоме делу депеше записано је руком немачкога цара ово: Како царев мемоар о овоме предмету џо-