Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1
100 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ
ни телеграми који су слати у Европу и које је он надахнуо, нису тада могли заглушити бечке ратне трубе.
Чиршки, немачки амбасадор у Бечу, обавештен из Берлина да је цар на њега љут што даје Берхтолду савете помирљивости, обрће свој дотадашњи рад. Сад он притискује да се што пре и енергичније ради против Србије.
„Сад је изашао Чиршки, пише 8. јуна 1914. гроф Берхтолд председнику угарске владе; он ми је саопштио телеграм из Берлина у коме му његов. Господар наређује да јасно изјави, да сеу Берлину очекује наша акција противу Србије, и да се неће разумети ако ми, у овој згодној прилици, не ударимо где треба.“
Чиршки, пише даље гроф Берхтолд, тврди да је искључено веровање да ће, на случај рата са Србијом, Румунија бити противу Двојне Монархије. У осталом, цар Виљем је у томе погледу писао краљу Каролу у Букурешт, те се и са те стране може бити миран.
У исто време гроф Берхтолд телеграфише аустро-угарскоме амбасадору у Берлин и упућује га да иде одмах Бетману Холвегу и изјави му захвалност на изјавама Чиршкога, које доказују „да су циљеви и главне линије обадва савезника идентични“. Па додаје: „Чим се донесу коначна решења (а то ће бити чим се заврши истрага у Сарајеву), ја ћу царску владу обавестити о томе.“
Гроф Тиса, међутим, остаје још при ранијем. Он, истога дана, упућује цару Фрањи Јосифу други мемоар, у коме излаже врло опширно исто мишљење какво је заступао на министарској седници од 7. јула.
„Премилостиви Господару, — на јучерашњој седници Министарскога Савета сви су чланови били за то да се изазове рат са Србијом и да се једном изврши обрачун са вековним непријатељем. Ја нисам био у стању да прихватим у целости овај предлог. Такав напад на Србију, према ономе што сваки човек може претпоставити, изазвао би Русију, па са.