Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 149

бије и Аустро Угарске унутрашња ствар АустроУгарске, и да се у сукоб не треба да меша нико, а ми радимо да се рат локализује.“

5. Предаја ултиматума.

Барон Гизл је на сам дан предаје ноте пре подне, 23. јула 1914. тражио од српскога заступника Председника Министарскога Савета Пачуа, да ступи у везу са председником Пашићем, који је још увек био на изборном путовању. Д-р Пачу је 22. јула био постављен за заступника Министра Председника и Министра Иностраних Дела, и у томе својству одговорио је дато није потребно. Тада је, после једнога краткога устезања, Д-р Пачу пристао да то поподне прими на разговор барона Гизла, најпре у четири, како је ујутру тражио, а после у шест сахата, како је било у подне накнадно јављено.

И тачно у шест сахата по подне, Д-р Пачу је, у присуству начелника министарства Д-ра Сл. Грујића, примио, у кабинету Министра Иностраних Дела, из руку барона Гизла ултиматум. Предајући ноту, посланик је изјавио да ће он чекати до суботе 25. јула у шест сахати увече, и ако до тога времена не добије никакав одговор, или добије незадовољавајући одговор, да ће са целим особљем посланства напустити Београд. Ако му се преда одговор на ноту, посланик је додао, он моли да му се и владина изјава и краљев проглас предаду на српском језику, како би их могао контролисати.

Д-р Пачу је, и не читајући ноту, коју је оставио поред себе, приметио да су у Србији сада изфори и да је један део министара на путу, те се боји да ли ће се потпуни Министарски Савет моћи да састане и већа о важној одлуци. На ово је барон Тизл рекао подсмешљиво:

=— Повратак министара у доба железница, телеграфа и телефона, и према величини Србије, то је ствар од неколико сахата; ја сам већ данас пре подне доставио да је потребно ступити у везу са