Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 185

сукоба, како се у Берлину рачуна, апсолутно је немогуће, и треба га избацити из практичне политике... И опет понављам да не треба веровати у могућност ограничења сукоба...“ :

97. МЕ 1914. — „..Ако се Аустрија, казао је Сер Е. Греј, не задовољи овим одговором (српским „одговором на ултиматум), или ако Аустрија окупира Београд, који је без икакве одбране, онда је јасно да је она тражила изговор да Србију уништи. Али са Србијом и Русију... што ће бити непосредно изазивање. Из тога ће изићи најстрашнији рат у Европи... Министар је први пут био незадовољан и говорио ми је врло озбиљно... Ја сам уверен, ако се дође до рата, да ми не можемо рачунати на Енглезе... Енглези не разумеју аустриску политику друкчије него као „лудо дрску“.

97. УП 1914. — „..Све више и више излази да је српско питање у ствари питање о снази Тројнога Споразума. Ако Аустрија хоће да уништи Србију, Енглеска ће се, то сам сигуран, ставити на страну Француске и Русије... Ако дође до рата, Енглеска ће бити против нас“.

97. МИП 1914. — „..Сер Едвард Греј види да је аустро-српски сукоб нераздвојан од аустро-рускога сукоба... Како могу да подржавам ограничење сукоба, кад овде свако види да Аустрија удара на озбиљне руске интересер... Кад говорим о ограничавању сукоба, свако слеже са подсмехом раменима... сваки оружан сукоб између Аустрије и Србије је европски рат.“

Савети Сер Едварда Греја нису имали никаква утицаја. Да се они одбију, употребљени су чак и неистинити извештаји да су тобож српске трупе код Темеш-Ковина напале на аустро-угарску границу.

После првих тренутака срџбе у Русији су се почели показивати мирнији. Министар иностраних дела Сазонов дуго је дискутовао са аустро-угарским амбасадором српски одговор. За неких седам тачака Сазонов је налазио да не би било тешкоћа, али захтеви, као онај да аустро-угарски чиновници