Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. 187

доба, верна Тројном Савезу. Тако, на дан 26. јула, шеф румунске владе, Браћано, тражи од берлинскевладе да га на време извести, како би могао да предузме и политичке и војничке мере, и да, за. времена, спреми јавно мнење. Краљ Карол |, који: је у току од атентата у Сарајеву до предаје ултиматума био увек на страни Србије, сад је попустио: биће на страни Тројнога Савеза, али да се обезбеди само од Бугарске. Италија помало уздржава Румуне да не улазе још у ову или ону комбинацију докле се не рашчисти ствар у Европи.

За држање Бугарске је можда најбоље цитирати овај телеграм који је немачки посланик у Бугарској саопштио у Берлин: „.-Председник владе (Д-р В. Радославов) саопштио је усмено српском посланику и мени да ће Бугарска остати неутрална. Руски посланик је (27. УП 1914.) предложио Бугарској нови балкански савез за помоћ Србије. Радославов је категорички одбио овај предлог, и приметио му је, да Бугарска неће подићи ни мали прст у одбрану Србије. (Добро, записује цар немачки на копији овога телеграма,)

Црна Гора, иако је са немачке и аустриске стране чињено све да јој се вежу руке, ипак је била уз Србију у овим часовима. -

— Баш и да краљ и влада желе да се држе по страни, њих би Црногорци нагнали у рат, чим би Аустрија ушла с војском у Србију, казао је црногорски Министар Иностраних Дела немачкоме отправнику послова.

Имао је право, јер су у ово доба у Бечу преговарали да као компенсацију Италији даду Црну Гору.

— Не бисмо имали ништа противу тога да Италија окупира Црну Гору, каже шеф аустро-угарскога Генералнога Штаба, кад се тражило његово мишљење на Балплацу, шта би се могло дати Италији да остане у Тројном Савезу.

Ако је Аустро-Угарска у целој овој ствари: овако поступала и изабрала баш овај тренутак, то