Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х.С. 915

се један њихов део или бавио неко време или школовао у Србији, њих су оптуживали да су били агенти краљевине Србије. Доста је било да је неки младић из Босне прешао границу па да се осум“. њичи и он и Србија за саучесништво у сарајевском атентату или у обарању Аустро-Угарске Монархије. Међутим, овако може да тврди само онај који није познавао прилике у Аустро-Угарској у крајевима где су живели Срби и Хрвати, или коме је то требало као дипломатско средство за извесни задатак. Југословенска омладина из доба пред рат 1914. која је радила, и речима и делима, на уједињењу и ослобођењу, није била агенат једне заграничне пропаганде, ни српске ни ичије друге. У покрајинама у којима су живели Срби и Хрвати, национална борба и свест биле су врло јаке и активне, и то кроз читав ХХ век. У редовима устаника, из доба Карађорђа и Милоша, налазе се многи Срби из АустроУгарске; а први организатори политичкога и културнога живота у Србији јесу Срби из Аустро-Угарске. Докле се народ клао с Турцима с ову страну Саве и Дунава, дотле се и Срем дизао на буну; и Сремци су тражили да се отцепе од Аустрије и да се споје са Србијом. Исто тако, докле се Србија стварала, организовала кроз ХЛХ век и пролазила кроз тешке кризе, Срби и Хрвати су се борили за своје ослобођење, за своју самосталност. Остављајући на страну неке ситније догађаје у којима су учествовали Срби и Хрвати, треба поменути Мађарску Буну, у којој учествују Срби и Хрвати у борби противу Мађара. После овога, католици и православни у Босни и Херцеговини 1861.—1863. дижу буну противу цариградских паша. Шест година доцније устају на оружје Бокељи, а 1871. године у Хрватској се народ лаћа оружја. Невесињска буна и херцеговачки устанак 1875. повлаче буну у Босни и српско-турски рат, у коме Србија и Црна Гора озбиљно учествују и једва се спасавају. Берлински Конгрес, уместо да Босанцима и Херцеговцима даде незави“ сност, за коју су три године војевали, предаје их