Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

226 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

Чубриловић: Одговара. Само су они Хрвати поштени, који тако мисле.

Принцит Одговара, и још како. Ја ту курву Аустрију једним ударцем.

Кад се прочитао увод из књижице В. Гаћиновића Освефник, у којој се слави атентатор Б. Жерајић, онда пита Принципа:

Председник: Шта кажете на тор

Принцит: Слава Жерајићу! Само толико. прекинут претрес, и Принцип опоменут на ред).

Кад је завршио своју последњу реч државни тужилац, тада су и Чабриновић и Принцип дали своју реч. Обојица, први слабије а други јаче, подвукоше да су волели свој народ, народ девет десетина тежака, који је био незадовољан и несрећан под Аустријом. Они су мрзели систем и режим; а зтентат су извршили не као обични злочинци, него сао идеалисти, као поштени људи

да могу, уништио бих

(Због овога је

5. Пресуда.

На дан 28. октобра 1914. изречена је пресуда ад атентаторима, пошто је саслушано преко сто ведока, међу којима су Трифко Крстановић и Драутин Стојановић, бивши четници, казивали све што > ишло у прилог тезе аустро-угарске, и због тога х је главни оптуженик, Принцип, назвао аустриским ходама.

Сарајевски суд је нашао према целоме матеиалу следеће:

РГ. Принцип, Н. Чабриновић, 7. Грабеж, Васо убриловић џ ПЦ. Гоповић, су криви за дела велездаје и обичнога убиства са предумишљајем. 7. лић је крив за дело велеиздаје и за дело саучетиштва у убиству Фр. Фердинанда, Вељко Чубри 2вић, М. Јовановић, Недо Керовић и Л. Ђукић су јиви (за дела велеиздаје и убиства са предумиљајем. Јаков Миловић и Митар Керовић (из села рибоја, Босна) криви су за дело велеиздаје; Иво тањцевић крив је за дело саучесништва у велеиз-