Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 38

после маневара 1907. у Корушкој, 1908. у Чешкој, 1909. у Тиролу, цар га је ипак сменио. Војници и стока, после тих маневара, били су потпуно истрошени. Кад их је цар видео како леже по улицама и путу готово без живота, узвикнуо је: — „Шта се учини од моје војске!“ Па ипак је цар после балканских ратова оставио главну команду над војском своме наследнику, поставивши га за главнога инспектора целокупне војске, а барона Конрада за шефа Главнога Генералштаба. Цар се није варао: рат је показао да је Конрад био добар професор тактике, баш као и чувени аустриски генерал Бенедек који је изгубио битку на Садови 1866. али да је био недорастао да води рат.

Заузимање Фрање Фердинанда за војску долазило је више на подстицај из Берлина, а нарочито онда кад је решено да се не чека 1916. година. У Потсдаму је било смишљано да треба изазвати светски рат пре него Русија буде војнички спремна, — а то је требало да буде 1916. —1917. Од балканских ратова нагло се почело трошити на војску и морнарицу. Шкодина фабрика топова и Вајтхедово бродарско предузеће у Трсту 1912. и 1913. давали су велике дивиденде својим акционарима, међу којима је било много аустриских официра. Иако је толику пажњу обраћао војсци, Фрања Фердинанд није био добар организатор, а сигурно никако добар психолог; он није познавао људе-официре; волео је њихову активност и оне што „гурају напред“.

Пре него је цар Виљем успео да веже за себе Фрању Фердинанда, овај је био више противу рата, чак и противу веза са Немачком. Њему, представнику једне седам векова старе династије, баш као и његовом стрицу цару Фрањи Јосифу, властољубива пруска династија није била прирасла за срце. У дипломатским круговима знало се да је Фрања Фердинанд чак мрзио Виљема П. Гроф Ламсдорф је причао да је за време свога бављења у Мирцштегу (1903., када је рађен чувени руско-аустро-у-