Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 59

које је водио сам Фр. Фердинанд, послао је он је– дан одушевљени ратнички телеграм у Шенбурн. На тај телеграм цар је одговорио намерно кратко и формалистички. Цар више у вође своје војске и њихову памет није веровао.

Иако је Србија у октобру 1913. учинила све што је Аустро-Угарска тражила у своме ултиматуму, повукла се са стратегиских тачака из Арбаније;. иако је Србија уредила била једно од озбиљних питања привреднога и саобраћајнога карактера, питање о откупу Источних Жељезница; ипак се АустроУгарска спремала за рат. У главном генералштабу је, као што смо раније помињали, одавно израђен био план за рат, који је имао пет комбинација: ГТрва је била: рат Тројнога Споразума против Тројнога Савеза, и у њему 1) Русија, Србија, Црна Гора и Румунија заједно, 1) Русија, Србија и Црна Гора заједно, а Румунија неутрална; Ш) Русија, Србија и Црна Гора заједно, а Румунија у савезу са АустроУгарском. „Друга је била: . Аустро-Угарска против Србије, Црне Горе и Румуније, а Русија „чека било што је веже Немачка, било што је на другом месту обвезана.“ 7рећа комбинација је била: Аустро-Угарска против Србије и Црне Горе. Четврша комбинација је била: Аустро-Угарска против Црне Горе. Пеша и последња комбинација је била: Аустро-Угарска против Италије, Србије и Црне Горе.

Од свих ових ратних планова онај против Србије био је и Цару и Фр. Фердинанду препоручиван као најбољи; Хецендорф тврди да је за њих имао и царево и наследниково одобрење. При извршењу овога плана требало је изаћи свом снагом. Тај план је улазио у ред најпростијих и најчистијих ратних планова њихова Генералнога Штаба. Према њему требало је најмање 350.000 војника, не рачунајући ту на устанике, које би дала Арбанија и Маћедонија против Србије; барон Конрад је увек рачунао и на Бугаре као савезнике. Све трупе против Србије морале су, по његовом мишљењу, бити најбоље,. најеластичније, како би имале сигурнога успеха.