Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

-62 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

чак и _не за које су осећали и знали да су противни интересима Монархије. Цела државна поли"тика хапсбуршке Аустро-Угарске од 1905. сводила се готово само на рат са Србијом. Њени дипломати, њени чиновници, њена штампа, само су против Ср"бије прикупљали своје напоре. То смо гледали, слушали, читали ми сви. Од најмањега листа у каквој удаљеној паланци Аустрије па доу највећим „листовима у Бечу, од крчмица по Аустрији, па до у бечким забавиштима и у државним позориштима, са планом је дражен народ против Србије и Срба. Извучена је на позорницу стара Грилпарцерова драма У швом је логору Аустрија, којој су свуда официри пљескали; а народна песма „Принц Евгеније, племенити витез, — хтео је опет добити за цара — варош и град Београд“, (принц Евгеније "Савојски 1717. у борби против Турака узео је Београд), изопачена је и у ноте стављена као ратна "химна против Срба. Бечки листови били су из бечког званичног пресбироа упућивани да дижу дух против Србије. Уредник „Егетдепбја#“-а, органа Балплаца, Шепс, скакутао је 1912-1914. од посланства до посланства по Бечу, и ширио такву пропаганду; дугогодишњи уредник политичког дела тога листа Молден, издао је у то време у Бечу брошуру „Огапгшепде Егавеп“ у којој је писао: „како Ћемо Србију дотерати до дувара, па или политички да се разоружа или да је оружјем оборимо.“ Или, „Србија ће морати са Аустро-Угарском у привредни „савез или ће се у њу утопити...“ Гроф Викенбург, шеф "трговинскога одељења Министарства Спољ. Послова, слично је говорио тврдећи да је у имену Аустрије и циљ њене политике: Озгегтест- Источно Парство. Такво је било расположење пред рат 1914.

САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ.

1. Маневри у Босни. Маневрима аустро-угауске војске, ХМ и ХМ! коршуса у северној Босни, иако су оне требале да