Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

64 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

положајем појаву овога чланка, који је после пренесен и објашњаван у многим листовима. Сви су мислили да је он писао тај чланак.

Цар се у више махова распитивао о овим маневрима у Босни. Последњи пут је то било 4. јуна 1914. кад је говорио са шефом Главног Генералштаба и о могућности рата са Србијом. Дани за маневре били су 24, 25 и 26. јуни те године, иако је пре тога било говора да буду у месецу мају исте године. После маневара требао је, на сам Видов-дан, да буде свечан пријем у Сарајеву. Потиорек, земаљски поглавар, спремао је за Фрању Фердинанда и супругу династичке манифестације и дочек са свима царским почастима.

Аустриске и мађарске новине писале су о овим маневрама. Полуслужбени „Пештански Дневник“ овако је обележавао циљ њихов: „Наши војници треба да се привикну онако исто као и Срби, а нарочито Црногорци, на теренске тешкоће и планинско ходање. Чим се привикну да савладају те тешкоће и користи непријатеља које је отуда извлачио, нестаће“. „Рајхспост“, орган војничке и католичке партије, огорчени противник Србије, говорио је: „Та војничка парада биће претња за оне преко границе.“

Ко је дао прву идеју за пут Фрање Фердинанда у Босну не зна се; ко је од људи утврђивао. и план и остале детаље маневара и путовања, зна. се. Шеф Главнога Генералштаба, барон Конрад, тврди да му је ову мисао саопштио на чешким маневрама сам Фрања Фердинанд. „На дан 29. септембра (1913.), пише он у својим мемоарима, прегледао сам план за случај рата са Србијом, и спремао сам један корпус за окупацију северне Арбаније (три брдске бригаде)... Истога дана долазио ми је земаљски поглавар Потиорек, ми смо говорили о могућности рата против Србије... Он ми је саопштио да наследник престола надвојвода Фрања Фердинанд намерава идуће године држати маневре у северној Босни са 15 и 16 корпусом, и да ће том приликом доћи и војвоткиња Софија. Фцм. Поти-