Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 65

орек је за главни стан изабрао Илиџе. Ерцхерцогова је намера била да посети Босну као наследник Босне и то у мају или јуну.“

Барон Конрад је мислио да су ово путовање диктовали династички разлози. Путовање је било: чисто војничкога карактера; наследник престола требао је да дође као војник у Босну, требало је показати снагу и моћ аустриске војске и тако дозвати себи „разуздане босанске-српске масе“ после балканских ратова. Кад је о томе путовању Министарство за Босну и Херцеговину, поверљивим путем, обавестило земаљскога поглавара Потиорека, и рекло да је тешко примити одговорност за пут наследников по Босни, онда је из престолонаследникове канцеларије Заједничком Министарству Финансија одговорено, да нико и не тражи од њега да се оно стара о безбедности за ово путовање. Билински, заједнички Министар Финансија, у својим мемоарима. пише, да је био одлучно противан одласку Фрање Фердинанда у Босну и Херцеговину, а нарочито против његовог свечаног уласка и дочека у Сарајеву. Али, признаје он, да је војничка партија, чија је душа био Фрања Фердинанд, била јача него он, и да је добила и одобрење царево за ову судбоносну посету. И тако је Фрања Фердинанд из Мирамаре пошао морем преко Далмације у Босну на маневре: ХМ и ХМ корпуса, а његова супруга озго преко Брода.

Па ипак, има о овоме путовању, које је било катастрофално и за династију Хапсбурга и за АустроУгарску, неких врло чудноватих података. Један је забелешка версаљскога викара Леблана. „Моја. дужност је, казала ми је војвоткиња, да пратим свуда мога мужа и по Лустрији и у иностранству. Надвојвода много путује по дужности и из љубави...“ Други је податак, који даје сам Фрања Фердинанд; он се жалио околини да се свакога часа може са њим нешто догодити. Најважнији је његов разговор, који је 4. јуна забележио Конрад фон Хецендорф, са кнезом Монтенуовом, дворским мар-

ЗАЈЕДНИЧКА ДРЖАВА о