Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

66 - ЈОВ. М..- ЈОВАНОВИЋ

шалом. „Кнез Монтенуово ми каже да је наследник био код цара и да је рекао цару, да нерадо иде на босанске маневре јер се не осећа добро, а не подноси ни велике врућине. Цар му је одговорио: „Ради како знаш“. — Тада је запитао цара, да ли би смео да поведе собом у Босну и своју супругу, а цар му је и то одобрио“. Поред овога треба забележити, да је шеф Гл. Генералштаба добио из војничке куће Фрање Фердинанда наредбу да има бити на Илиџи (код Сарајева) 24. јуна, а да већ 27. увече може напустити Сарајево. Заједнички министар за Босну и Херцеговину, Билински, није добио чак ни програм о овоме бављењу Фрање Фердинанда у Босни, иако су га били добили председник аустриске владе гроф Штирк, председник угарске владе Тиса, министар војни Кробатин, министар трговине Залески, шеф босанске владе и други. Одговорни министар за ред и ситурност у Босни Херцеговини није ни програм добио, иако је, међутим, био израђен у Белведеру, па после одобрен од цара у Шенбруну преко цареве војничке куће. А њему су стизала анонимна писма о могућности атентата на Фрању Фердинанда, али, у Заједничком Министарству Финансија, нису ова писма узимали озбиљно, јер нису била ни на чему стварном заснивана. Та писма су слата иземаљскоме поглавару у Сарајево. Билински није могао утицати на ерцхерцога да иде или не иде у Сарајево, јер је то била чисто војничка ствар — војничке маневре, како је и сам цар говорио министру. Овоме нико није тражио кредите за сигурност ерцхерцога. Босна је тада била под оружјем, јер се још 1912. спремао упад у Србију; а 1914. је све било готово за упад у Санџак; упад у Санџак је био у ствари главно а маневри су били маска.

2. Атентат.

Маневре су прошле на миру; изгледа да су биле задовољавајуће — јер су официри говорили