Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

68 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

потпуковник Мерици. Рањен је био у задњи део главе озбиљно Мерици; а исто тако рањени су били и остали, али више мање лако. Чим је бомба прсла, одмах је стао трећи аутомобил, а за њим и четврти. Шофер из другог аутомобила појача брзину, али Фрања Фердинанд нареди да стане, видевши да се нешто догодило са његовом свитом. Он нареди грофу Хараху да се скине и да оде и види шта је, а после и лекару да помогне рањеноме пуковнику Мерицију, чим рекоше да је он тешко рањен. Чабриновић одмах прогута неки отров, прекорачи парапет и скочи у Миљацку, где за њим скочише грађани и полиција те га ухватише и поведоше у полицију. Први атентатор је био типографски радник Недељко Чабриновић, Србин из Босне, младић од 19 година.

Аутомобили опет кренуше Општинској Кући, иако су комади од Чабриновићеве бомбе огребли по врату чак и војвоткињу Софију. Пред Општинском Кућом је чекало општинско поглаварство, а председник Ћурчић поче, муцајући, говор. Није био изговорио ни прве две три пригодне речи добродошлице, кад га престолонаследник љутито прекиде:

— Шта ту говорите, а дочекујете ме бомбама... Војвоткиња се умеша и умири свога супруга — који је био бесан од љутине.

Председник је довршио свој говор како је могао. Престолонаследник му је кратко на то одговорио. Остали пријем и представљања свршили су се на двоје на троје.

Одавде је требало сад ићи у Земаљски Музеј, па у Конак (владин дом) на ручак, а после на Илиџу. На захтев Фрање Фердинанда промењен је овај ред; он је захтевао да иде у војничку болницу да види рањеног Мериција, а војвоткиња право у владин дом. Војвоткиња умоли мужа да и она пође са њим у болницу, и тако је било одлучено.

Земаљски поглавар Потиорек је, за сваки случај, предлагао да се остави посета Музеју и да се иде право у владин дом. Тако је исто наваљивао и