Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х. С. ТЕ

отуђи од Куће и цара. Њих двојица нису одавно били добро заједно; дошла је женидба, коју цар као глава Куће и најјачи чувар начела легитимитета, није могао примити. Осећао је да ће доћи дан када ће га његова супруга нагнати да прекрши породично право и свога сина на престо изнети. Он, с дана у дан, себи у души пребацује што је дао свој изнуђени пристанак на овај брак и можда на царевину несрећу навукао... Цар није о сарајевском догађају много говорио. Прво је изгледао као да га је капља ударила, па онда више за себе проговорио: „Путеви Свевишњега су непрепречиви... Једна виша сила успоставила је ред, који ја нисам могао, на жалост, одржати“.

Смрћу ерпхерцога и Софије Хотек цар се, то је сигурно, ослободио једног тешкога душевнога. терета.

Сутра-дан је, по царевој наредби, требало да се цео двор из Ишла врати у Беч. А када су по подне на Видов-дан стигле опширније вести од генерала Потиорека у Ишл, већ се у околини царевој говорило да убиство Фр. Фердинанда неће имати великих политичких последица. Цар је и овај трагичан догађај, као и друге сличне ствари, гледао као породичну несрећу, иако је телеграм босанскога. земаљскога поглавара био написан у духу политичком. Идеја за рат није се била јавила, на дан 28. јуна цар је није имао, како се сад поуздано зна.

Цара је у Бечу дочекао нови наследник престола ерцхерцог Карл. Цар је изгледао свеж, и врло је живо са њим разговарао. Заједнички Министар Финансија Билински који је сутра-дан био код цара у аудијенцији, пише у својим мемоарима, да је цар био прибран, као човек који је знасу каквој је опасности био царски престо — због расположења које је атентат створио. Цар је изразио наду, да ће нови наследник престола бити врло добар цар, захваљујући своме помирљивом карактеру.

Беч је био узбуђен — али не би се могло рећи да је био утучен или раздражен. У први мах, пре