Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. 79

греб бити најсвечанији и да ће њему присуствовати немачки цар, један руски велики кнез, италијански краљ, принц од Конаута као представник енглеског краља, краљеви саксонски и баварски, румунски, · бугарски. Србијин бечки посланик имао је да заступа и краља и владу на погребу Фрање Фердинанда. И, одједном је све било отказано — ниједан од ових владара није могао доћи — „јер је цар решио да се ова тужна свечаност сврши у породичној прибраности,“ Ова изненадна царева наредба тумачила се на разне начине. Бечлијама је протумачено као да се ово у тишини мора свршити због тога да не би дошао краљ Србије на опело. Пријатељи Фрање Фердинанда су објашњавали, опет, да су се непријатељи хтели ослободити што пре и њега мртвога, да се хтело засад што мање говорити о покојнику, који је у потоње време показивао велике наклоности да препороди дотрајалу Аустро-Угарску. У Берлин је стављено опет до знања цару Вилхелму, који је желео да дође на погреб своме пријатељу, „да се чета српских убица спрема да дође у Беч ради њега, и да се власт боји каквога атентата.“ Највероватнија ће бити објашњења да је војничка партија желела да убиство Фрање Фердинанда искористи и објави рат Србији. То желећи она је помирљивога и неодлучнога цара требала да осами; разговори с представницима В. Британије и Русије, па и са Немцима, могли су имати рђав утицај, можда и покварити започети план. А сутра-дан по сарајевском атентату већ је између званичних партизана за рат и Берлина почео рад на казненој експедицији против Србије...

Дворска капела у бечком двору, мала и уска, готово у подруму, била је на дан опела бившег наследника престола кућа необична. Тога дана, 2. јула 1914. по ручку, изгледала је права гробница, велика, хладна, којој ни сјајне униформе, ни многобројне свеће, нису могле одузети ни задах мемљиве костурнице ни мрачност гроба. У средини капеле, један поред другога, један мало већи од