Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

80 ЈОВ, М. ЈОВАНОВИЋ

другога, и један, — онај са војвоткињом, — нешто ниже од другога, онога у коме је закован Фрања Фердинад, лежала су на катафалцима два сјајна бела метална сандука. Поред сандука Фрање Фердинанда је био црн кадифен јастучић и на њему царска огрлица без Златнога Руна, а поред сандука Софије Хотекове црни јастучић и на њему пар белих рукавица и црна лепеза. Онде знаци царскога рода, овде знаци дворске службенице, дворске даме. И овде немилостиви церемониал. Супруга на леву руку мора лежати ниже и мора се и после смрти видети разлика између царске и плебејске куће. Мало даље стоје венци свакојаки, али то-нису донели ни цар ни царска породица, него деца покојникова, грофица Лоњаји (некадашња супруга надвојводе Рудолфа) и страни владари.

У капели, у коју се улази кроз неке мрачне и влажне ходнике, на левој страни, тискале су се дипломате, сви у униформама и са ордењем. Међу њима и српски посланик, али осамљен; његове колеге, већина од њих, су га избегавали, или се здравили са њим, али брзо, с очигледном жељом да не стоје поред њега и с њим. Плава униформа српског коњичког официра прави око себе празан круг. А иза сандука у црној мађарској магнатској униформи, грофови Берхтолд и Тиса, министри, Председништво Делегација, Угарскога Сабора, Хрватскога Сабора, официри и неколико свештеника са црном ризом преко које је пребачена везена бела одежда. Међу њима бечки кнез-владика. Сви погружени, сем неколико попова, који стрељају очима српскога посланика. У погледима дубока мржња, а на челу бечкога архиђакона једна јака и дубока бразда између очију, бразда гњева. У капели је за тренут два, кад су сви заузели своја места, тишина, докле се не отворише врата горе на кору лево, и не уђоше цар и нови наследник престола, ерцхерцог Карло, у своју ложу, а лево ступи у ложу до њих супруга ерцхерцога Карла, будућа царица Зита, у дубокој црнини, са непровидним